Ја сам уметничка душа

За Чивијашки карневал Ана Лукић везана је од основне школе, када је у петом разреду већ била волонтерка, али је први наступ на једној од најпрепознатљивијих шабачких манифестација уследио две године раније.

Најупечатљивији
-Наступала сам са својом Стојановом школом, играла бечки валцер у балској хаљиници. То је већ тад почело да ме занима, али нисам тако мала могла да идем у волонтере. Касније, када сам порасла, као волонтерка, ишла сам на путовања од првог разреда средње школе, на све наше карневале, у Раковицу, Врњачку бању, Лесковац, Белу Цркву, Словенију, Македонију, Бугарску, Италију, Босну- сећа се она.
Након тога стигла је и круна свега као круна на глави. Постала је краљица карневала.

Фото: Приватна архива

-То је била она прва година након короне, 2021, тако да у том тренутку нису били организовани програми у пуном капацитету. Зато смо се Софија Милутиновић, краљица изабрана годину дана раније (2020) и ја појавиле те 2022. године на паради заједно са тадашњом краљицом Анђелом Антонијевић, а краљица Софија ми је предала круну. Tај дан је био кишан, али су се сва деца која су учествовала у карневалу потрудила, дала свој максимум и одиграла до краја своје тачке, мала принцеза која је била са мном је била такође прекрасна. Биле смо скроз мокре од кише, али нам је то доживљај за цео живот и после је свако наше путовање било баш дивно. Највише ми се свидело кад смо били у Будви и у Словенији и такође наш карневал у Врњачкој бањи и Лесковцу. То су ми некако најупечатљивији карневали које ћу памтити до краја живота. Баш су оставили леп утисак на мене, поготово људи који су јако гостопримљиви. Карневал у Врњачкој бањи је баш на завидном нивоу и може да се пореди са светским карневалима. Долазили су из Каталоније, Бразила, Немачке, Италије, Бугарске, Румуније, са свих страна- наводи Ана.

Фото: Приватна архива

Најбоља позивница за долазак у град
Гостујући на карневалима заједно са трупама представљала је наш град. Три краљице смењивале су се на трону шабачке трупе.

-Сви смо се трудили да дамо све од себе и покажемо се најбоље што умемо. Мислим да смо то и урадили и увек је шабачка трупа свима остала у лепом сећању. Наши људи који су одлазили на те карневале су се показали увек у најбољем светлу и због тога су сви који су касније долазили у Шабац имали диван утисак о њему и желели да дођу што пре, јер смо ми пренели такву слику о нашем граду. Били смо пријатељски настројени, тако да су они једва чекали да дођу и посете Шабац- истиче некадашња краљица Чивијашког карневала.

Фото: Приватна архива

Та познанства и пријатељства јесу благо у ризници трајних веза непроцењивог значаја.

-Највећи утисак је то што сам упознала толико људи, што сад кад негде одем увек имам коме да се јавим у било ком граду у региону и што су нека пријатељства остала за цео живот и сада се дружим исто са тим људима. Културе су различите, то ми је исто баш занимљиво, на пример у Словенији, како су људи некако скроз другачији, а опет слични нама. Слушају сви нашу музику и то им је у крви. Свима је најбитније да се лепо проведу, да склопе нова познанства, уживају у карневалу. То је поента те манифестације- да оставимо добар утисак и да неко пожели да дође у наш град. Допало ми се и у Чапљини, обишли смо водопаде. Стварно је прелепо искуство видети то и доживети. После смо ишли у Мостар, Сарајево. Прелепо искуство била је посета Македонији, Прилепу и Скопљу- прича.

Срце као водич
Завршила је Уметничку школу, смер иконописац, конзерватор, рестауратор, а потом и наставила школовање у том смеру.

-Сада сам дипломирани индустријски дизајнер и хоћу да се усавршим и у ентеријеру, помало се бавим и моделингом, снимам рекламе, тако да сам мало остала и „у тим водама“. Тренутно живим у Новом Саду. Занимљиво је да се бавим и осликавањем зидова, што је у свету већ популарно одавно, код нас у последње време, а опет је у вези и са уметношћу и ентеријером. Ја сам уметничка душа и то ме одувек привлачило. Радила сам много по Новом Саду, сад треба да осликавам један ресторан. У Шапцу сам радила дечије одељење Болнице и један салон лепоте, а помагала сам и у осликавању цркве у насељу Летњиковац. То је било одавно, али тада сам почела да радим иконописање. Кад радим иконе, волим себе да послушам и некако се водим срцем, јер то није ипак посао који може свако радити и некако је другачије од свега осталог- објашњава Ана.