Круна љубави

Од детињства је обожавала шаренило које са собом носе септембарски костими на улицама града. Осмеси људи различитих нација и година спојили су се у манифестацију која се уписала у трајање и обележила значајан део њеног живота. Софија Милутиновић још као мала наступала је са основном и средњом школом на Чивијашком карневалу, дуго и волонтирала, али неизоставна у свему томе била је љубав као зачин и покретачка енергија.

-Мој дека, који је одиграо веома велику улогу у мом одрастању, ме водио на сваки карневал. Заједно смо обележавали сваку Чивијаду и тако је настала љубав према тој манифестацији која се касније, када сам мало одрасла, манифестовала кроз моје волонтирање. Једне године када сам волонтирала ме и координатор карневала Радушко Јанковић питао да наредне будем краљица. Мени је, наравно, било драго, била сам захвална и поносна и мислим да је то био неки врхунац моје повезаности са карневалом и крунисање те љубави- признаје Софија.

Магија која спаја
Те 2020. године када је понела круну корона је променила све, али није узела радост живота онима који су знали да га славе и у тешким временима. Програми и окупљања били су сведени на минимум, али неко је морaо да распирује ту ватру са огњишта у дому љубитеља карневала. А тај дом за њих је била улица, на којој су, док су парадирали, освајали срца пролазника.

-Није било трупа. Били су само представници FECC-а (Федерације европских карневалских градова), неке екипе из Шапца, мажореткиње, нико није долазио са стране због короне, тако да смо само ми дефиловали кроз главну улицу. Посебно је било лепо што су људи изашли на улицу да нас подрже, иако се све одиграло у знатно мањем обиму и другачијим околностима. Био је веома леп дан- сећа се она.
Наредне године предала је круну краљици Ани Лукић и једна другу су подржавале и мењале на бројним путовањима.

Фото: Кристина Ковачевић

-Путовала сам много, истина, мало мање него што бих иначе, јер је и даље, нажалост, трајала корона, па се ни у другим земљама нису толико одржавали карневали. Највећи утисак на мене је оставила та енергија коју смо размењивали, било да су млађе или старије генерације, заиста, некако, у том тренутку, сви су исти. Сви се друже, воле, проводе и то је та магија карневала. Посебно бих издвојила карневал у Будви, где смо провели три дана. Људи које никада раније нисам упознала, нити можда виђала на улици, сви различити, генерацијски, карактерно и то и јесте чар- сви смо се спојили, уживали, дружили и разумели, са истим циљем- да ширимо позитивну енергију- сматра Софија.

У првим редовима
Очи детета и одрасле особе не виде исто. Велика манифестација јој је, како је она сама расла, деловала све мања, али зато су пријатељства која је изнедрила била све чвршћа и трајнија.

-Делује ми да је након короне са неке стране то можда доживело неки пад популарности, у смислу да су трупе које долазе и даље верне Чивијашком карневалу и имају посебну љубав према Шапцу, остале, али и да је, нажалост, због тих промена којима сведочимо, све отишло у смеру смањења самог обима манифестације- каже.

Софија је у међувремену завршила Факултет организационих наука и ради у ПР агенцији у Београду. У престоници корача ка даљем професионалном развоју, али ће јој посебно остати у сећању еуфорија која је захватала родни град сваки пут када се приближивао датум карневала и у данима док је трајао. Увек је била у првим редовима да испрати све трупе, а посебан куриозитет је и да је на себи, без обзира на то да ли је била део трупе или само публика, увек имала костим и одговарајућу маску.

-И пре него што сам постала краљица, као посматрач, са стране, увек сам ишла маскирана, увек сам имала неку идеју у шта да се маскирам и утицала на своје друштво да и они учествују у карневалу. То је било веома занимљиво и зато сам се увек радовала том делу септембра- закључује Софија.