Фото: Приватна архива
Писма читалаца
Шапчани обележили Дан младости
Док су се некада широм некадашње Југославије 25. мај и Дан младости обележавали као један од најважнијих празника, данас су та сећања углавном остала у причама генерација које су одрастале у време Јосипа Броза Тита.
Тито је преминуо 1980. године, али су још дуго након тога многи наставили да Дан младости доживљавају као празник своје младости, дружења и безбрижнијих дана. Временом су те свечаности нестале, нове генерације су одрасле, а успомене на штафету, пионирске заклетве и црвене мараме полако су се повукле у лична сећања.
Ипак, да нека сећања не бледе показала је група Шапчана која се прошле недеље окупила у једном градском кафеићу. Били су то људи који памте Дан младости не као политички догађај, већ као део свог одрастања, школских дана и првих другарстава.
Симболично, готово као некада, сви су око врата понели црвене пионирске мараме. Уз песме које су обележиле једно време, разговоре о школским данима и сећања која су навирала сама од себе, кафић је на неколико сати постао место где су се прошлост и садашњост сусреле на најлепши могући начин.
Није ту било великих речи ни политичких порука. Било је много осмеха, понека суза у оку и искрене радости што су се поново окупили људи који деле исте успомене. За њих су црвене мараме биле тек симбол једног доба које памте по младости, дружењу и осећају да је живот тада био једноставнији.
Док су се низале старе мелодије, а успомене оживљавале, чинило се да су се на тренутак вратили дани када су, као деца, поносно изговарали пионирску заклетву верујући да су пред њима најлепше године живота.
А можда и јесу биле. Бар у сећањима оних који су тог поподнева у шабачком кафићу поново пронашли делић своје младости.
Тито је преминуо 1980. године, али су још дуго након тога многи наставили да Дан младости доживљавају као празник своје младости, дружења и безбрижнијих дана. Временом су те свечаности нестале, нове генерације су одрасле, а успомене на штафету, пионирске заклетве и црвене мараме полако су се повукле у лична сећања.
Ипак, да нека сећања не бледе показала је група Шапчана која се прошле недеље окупила у једном градском кафеићу. Били су то људи који памте Дан младости не као политички догађај, већ као део свог одрастања, школских дана и првих другарстава.
Није ту било великих речи ни политичких порука. Било је много осмеха, понека суза у оку и искрене радости што су се поново окупили људи који деле исте успомене. За њих су црвене мараме биле тек симбол једног доба које памте по младости, дружењу и осећају да је живот тада био једноставнији.
Док су се низале старе мелодије, а успомене оживљавале, чинило се да су се на тренутак вратили дани када су, као деца, поносно изговарали пионирску заклетву верујући да су пред њима најлепше године живота.
А можда и јесу биле. Бар у сећањима оних који су тог поподнева у шабачком кафићу поново пронашли делић своје младости.
Најновији број
18. јун 2026.
