Антифашиста

Седамдесетих година прошлог века броје последње дане. Четвртак, тачно у подне састанак заједничке редакције листа Глас Подриња и Радио Шапца. Новинари обе редакције из Шаца и дописници из осталих седам општина тадашњег Подринско Колубарског округа: Богатића, Владимираца, Коцељеве, Лознице, Малог Зворника, Крупња и Љубовије. Нема врдања сви на окупу.

После краћег планирања дневног програма Радио Шапца, прелази се на анализу новина Глас Подриња, који се сваког четвртка појављује на киосцима. Главни уредник Веселин К. даје свеобухватни преглед објављених текстова, хвали оно што је добро написано али богами и критички говори о мање квалитетним чланцима. Уредници редакције само трепћу они су заслужни за похвале и критике. Нама приправницима тресу се гаће, само да не помене неког од нас.

То је само почетек, на ред долази директор Петр Н. Који још више улази у садржај новина, од текстова до огласа и читуља. Ко преживи плаћа кафу после састанка. За сад је све добро, тако да има наде за ,,номаде”. Шапчани не би били то што јесу да и у најозбиљније ситуације не убаце по коју чивију, без обзира на време и место. Кафе куварица тетка Смиља Ј. баш у тренутку најозбиљнијих анализа уноси послужавник са кафама. Пажња се преноси на опојни мирис кафе, тако да тадашња прича у вези подизања споменика палим борцима у протеклим ратовима пада у други план. Уз то и колега Драган Ф. као из ведра неба испаљује:

- Знате колеге и тетка Смиља је антифашиста!
- Она га погледа, то је већ превише, ставља послужавник са кафом на сто и окреће се њему сва црвена у лицу
- Коме ти кажеш да сам антифашиста
- Јеси јеси он и даље упоран
- Ти мени да кажеш да сам антифашиста, мој брат погинуо у рату. Срам те било. Говори сад већ уплакана.
Уредник смирује ситуацију, каже да прекину око тога, на дневном реду је анализа новина, чак мора да се укључи и директор.

- Смиљо, побогу немој да плачеш. Антифашиста је нешто позитивно, то су борци против фашизма. Твој покојни брат је дао живот у тој борби. Тетка Смиља и даље ништа не разуме шта је фашиста а шта антифашиста. Уплакана излази из сале за састанке, кафу ко је попио попио, остали морају да сиђу спрат ниже у Венац или да пређу преко улице у Точкоњу. Тетка Смиља из протеста тог дана никоме више није није кувала кафу, чак ни администрацији.