КРТИЦА – Talpa europaea

Више се среће на површинама које се ређе обрађују, али такође је присутна и на ораницама. Избегава и сувише влажна земљишта. Кртица се не храни биљкама, али копајући подземне ходнике у потрази за храном (ларве и лутке инсаката, кишне глисте и др.), може ређе причинити штете у повртњаку било да је на отвореном или у заштићеном простору. Ријући избацује земљу на површину, образује кртичњаке те тако затрпава биљке које су младе, подиже их тако да им се коренов систем поремети услед чега оне пропадају.

Значајније штете могу настати нарочито у производњи расада, али и на травнатим теренима (паркови, спортски терени).

Тело кртице је ваљкасто, око 15 цм обрасло сјајном црно-смеђом длаком. На крају тела је кратак реп. Предње ноге и предњи део главе прилагођени су за копање и ровање земље. Живи у паровима или појединачно у ходницима који су на дубини 50-60цм, а на њих су настављени често при површини ловни ходници. У потрази за храном она чешће борави у површинским ходницима, и уколико је земљиште влажно она излази, на површину тражећи храну. Активна је и током зимских месеци.

Радијус деловања ове штеточине може бити до 400м2 због самих услова средине живљења она је скоро слепа. Разликује само - таму. Живи сама, може доживети старост до 4 године.

Кртица је у основи корисна животиња, а у многим земљама је законом заштићена зато је треба протерати из повртњака, воћњака, а то се врши помоћу крпа натопљених петролејом, нафтом и другим супстанцама непријатног мириса, које се умећу у рупе- кртичњаке све док се не протерају тамо где праве штете.
Убацивањем препарата на бази калцијум карбида или удувавањем издувних гасова бензинских мотора у ходнике такође се постижу задовољавајући резултати.