Клима се последњих година дефинитивно променила. Лета су сушна и све топлија, а летње олује све јаче. Град и удари грома наносе огромне штете пољопривреди. Српски сељак, већ навикао да гледа у небо, од ког му све зависи, у све је незавиднијој ситуацији.
Осигурање је један од начина да се пољопривредници заштите од штете. Ипак, код нас оно чини се није довољно заступљено. Неки су од осиграња одустали због тога што су раније имали негативна искуства, други нису довољно упознати са условима које осигуравајуће куће нуде.
Број осигураних парцела у последње време расте, а већ сада је прави тренутак да се размишља о осигурању будућих усева.
Радомир Милановић, преузимач ризика за осигурање пољопривреде Generali (Ђенерали) осигурања, наводи да се у Србији осигурава око 12 одсто пољопривредног земљишта.
-Последњих година, у окрузима где је државна субвенција повећана са 40 на 70 одсто постоји раст осигураних површина. Такав је и Мачвански округ, где су субвенције повећане од 2023. године на 70 одсто, каже Милановић.
Радомир Милановић, Фото: Приватна архива
На осигурање се чешће одлучују већи произвођачи. Највише их плаше град и олуја.
-Пољопривредници и даље осигурање сматрају трошком, али велике непогоде које су последњих година постале честа појава наводе озбиљне произвођаче да осигурање прихватају као редовну меру заштите улагања и стабилност пословања или како би то сами пољопривредници рекли ’’да имам миран сан’’. Наши пољопривредници се најчешће осигуравају од ризика града и од допунског ризика олује. Обзиром да су последње време суперћелијске олује извесније, постоји раст у осигурању од овог ризика. На овом подручју осигурање од града кошта у просеку око 4.000 динара по хектару (пшеница, кукуруз), а од допунског ризика олује око 5.000 динара по хектару, каже Милановић.
Поред допунског осигурања од олује, пољопривредници се могу осигурати и од пролећног снега, који уме да изненади и направи велику штету на воћу.
-Ђенерали осигурање клијентима нуди осигурање од града, удара грома и пожара као основно осигурање, које може да прати допунски ризик од олује и од пролећног снега (код малине и купине), као и осигурање губитка количине и квалитета воћа, те осигурање стабала воћака и чокота винове лозе. Начин плаћања може бити авансно и по скидању усева. У време кад је сваки род непроцењив, Ђенерали дигитална агро полиса стоји као сигуран бедем између наших клијената и непредвидивих временских непогода. Само неколико кликова наше клијенте дели од финансијске заштите, у случају штете од града, пожара и удара грома, наводи Милановић.
Слично је и у Дунав осигурању. Милош Рафаиловић, шеф Одељења интерне продаје Главне филијале Дунав осигурања Шабац наводи да се код њих најчешће осигуравају ратарске културе, а потом воће и поврће.
-Дунав осигурање је лидер у осигурању пољопривреде у нашој земљи. Као друштвено одговорна компанија, поред тога што осигуравамо и саветујемо наше пољопривреднике када је о осигрању реч. Врло смо ефикасни у исплати штета, с обзиром да на територији коју покрива Филијала имамо поред службе продаје и службу штета. Уколико дође до штете осигураници нас контактирају, попуни се образац за пријаву штете, након чега, у најкраћем року, наше колеге проценитељи излазе на терен, наводи Рафаиловић.
Иако осигуравају и регистрована и нерегистрована пољопривредна домаћинства истиче да су регистрована у повољнијем положају због могућности добијања субвенције од стране Министарства пољопривреде, која тренутно износи чак 70 одсто. Својим осигураницима излазе у сусрет и помажу им да се пријаве за ове субвенције како би им олакшали.
- Пожар, град, удар грома су основни ризици, допунски су олуја и поплава, као и пролећни мраз. Највише оштећења буде од града. Последњих година се показало да пролећни мраз може да нанесе доста штете. Дунав осигурање је једино осигурање које уговара ризик од пролећног мраза и он се може уговорити до краја фебруара . Ризик је велики, али ми смо компанија која може да исплати сваку реално процењену штету у најкраћем року, каже Рафаиловић.
Наводи да се приликом уговарања осигурања плаћа износ од само 5 одсто од укупне премије, док се преостали износ премије плаћа најкасније након убирања усева и плодова, дакле у јесен. -Учешће, односно франшиза у штети за воће и поврђе износи 10 одсто од осигуране суме, док за ратарске културе нема учешћа. На конкретном примеру, рецимо, на подручју Поцерине, за осигурање једног хектара пшенице осигураник би платио премију у износу од 3000 динара, а за један хектар кукуруза 4700 динара, каже Рафаиловић.
Радомир Милановић, Фото: Приватна архива
