ДЕЦА КРАДУ ЗНАЊЕ

Две зелене јелке, мирис уљаних боја и мали дворац од шибица у застакљеној тераси, окупирали су мисли Жељка Драгићевића, сликара из Совљака, који је 2004. године дипломирао на Академији лепих уметности у Београду. У прекрасном амбијенту старог мачванског домаћинства, комшије Драгића Сокића, заволео је сликарство, док је овај на платну исписивао уметнички траг оца Солунца, сагорелог у славним војевањима српске војске и на њиви.
- Чика Драгић ми је тада дао бели комадић хартије и фломастер. Први потези том необичном оловком за мене су значили блаженство. Одлучио сам да будем сликар и кришом сам пратио Драгићеве уметничке визије, које је реализовао употребљавајући милионе семенки...