Од најслабије карике до победника

Први квиз у којем се опробао била је “Мозгалица” у којем је остварио пет победа заредом. Уследило је учешће у разним форматима као што су “Милионер”, “Тотални обрт”, “Победник”, “Најслабија карика”, “Стигни ме ако знаш”, “Потера” и “Kоло среће”.

- Моја квизашка прича почела је пре отприлике двадесет година. Kао и многи други, тада сам редовно гледао квизове и у једном тренутку решио да се пријавим. Први наступ био ми је у квизу „Мозгалица“ који се емитовао на Пинку, и био је успешан. У том периоду сам учествовао и у неколико других квизова, а затим сам, без неког посебног разлога, престао да се пријављујем. После десетогодишње паузе поново сам се активирао и резултати су били солидни, уз понеки кикс, али и доста добрих наступа – присећа се Петар.

Од квизова који се приказују на домаћим телевизијама, још увек није учествовао у “Слагалици” јер сматра да за њу треба посебно вежбати и припремати се, нарочито за игре попут слова и бројки.

- У „Слагалици“ још нисам био, не зато што не желим, већ зато што сматрам да је то квиз за који треба посебна рутина и вежба, нарочито у неким сегментима, али планирам да се једног дана озбиљније припремим и пријавим. При том мислим баш на сегмент око склапања речи и рачунања, за све остало, и не само за тај већ и за све квизове, знање се стиче годинама. У мом случају то је углавном из бројних књига које сам прочитао а одувек сам волео да читам, и праћења информација на интернету, мање на телевизији. Занимају ме различите теме, и увек сам имао добро памћење. Селективно памтим већи део онога што ме занима, а опет се некако издвоји битно од небитног или оно што не желим да упамтим – наводи Петар.

Сама снимања каже, знају да буду напорна, да трају, са доста пауза, али је временом на то навикао. Атмосфера међу такмичарима је углавном опуштена, упознао је многе учеснике и водитеље.

- Kад је реч о искуству пред камерама, први наступи су ми данас у магли због временске дистанце, али с временом сам стекао сигурност. Док чекамо, учесници размењују искуства и стварају познанства. Водитељи су професионални и коректни, упркос напорном темпу снимања. Посебно бих препоручио квиз „Тотални обрт“ почетницима, онима који желе да почну да пливају у квизашким водама, атмосфера је опуштена, продукција пријатна, а концепт даје шансу и мање искусним такмичарима. С друге стране, „Најслабија карика“ ми је био један од најтежих изазова - снимање дуго траје, притисак је велики јер тим зависи од појединца, па је ментална издржљивост кључна – издваја.

Око тридесет снимљених епизода квизова
Сматра да је за успех кад се камере упале и крену питања, важна концентрација и фокус на сопствене одговоре, а не на противнике или спољне факторе, оно што се дешава са стране.

Фото: Приватна архива

- У „Милионеру“ сам имао један од већих киксева - погрешио сам питање на које сам знао одговор, али га се у том тренутку нисам сетио. У „Потери“ сам играо против трагача Жарка. Немам посебне припреме за квизове - знање се гради дугорочно. Једини мали ритуал ми је да попијем једно енергетско пиће пред снимање, више из навике него из потребе. Kључ успеха видим у концентрацији, фокус на сопствене одговоре, игнорисање притиска, камере и противника. Током двадесет година имао сам око тридесетак снимања, уз велику паузу. Kада гледам квизове од куће, ретко се нервирам јер знам колико је тешко сетити се одговора под притиском – објашњава.

Док очекује позив за учешће у Супер потери, Петар објашњава да се само од квизова не може живети јер их нема довољно и награде су скромне.

Фото: Приватна архива

- Награде су леп бонус, али нема довољно великих квизова да би то био стабилан извор прихода. За мене је учешће пре свега изазов, искуство и задовољство – истиче Петар Дамјановић.