КЛАВИР КОЈЕГ НИКО НИЈЕ ХТЕО

Сваки инструмент има своју причу, као и наши животи, неке су свакодневне и обичне, а неке чудне. Клавир на фотографији није “једна стара виолина“ и не “стоји сама крај камина“, већ на зиду, а из његове дуге историје, извесно је само последњих двадесетак година. У том периоду се налазио у ресторану којег већина Шапчана зове “код Камиле“. И ако се ради о инструменту који сигурно има не малу вредност јер се ради о чувеној бечкој механици (ко зна када направљеној), служио је углавном као украс на којем би тек понекада неко нешто одсвирао. Када је власник ресторана пре неког времена одлучио да у том простору направи први џез-блуз кафе у нашем граду, учинило му се да ће инструмент сметати и одузети пуно простора, па је решио да га негде удоми. Клавир, који се због старости и начина израде сигурно може назвати антиквитетом, не може да стоји баш на сваком месту и зато је као поклон понуђен Шабачкој цркви, Музеју и Библиотеци. Свака од ових установа је имала своје разлоге да поклон не прихвати, главни проблем је било изношење и транспорт. Одбијање поменутих институција јако је обрадовало архитекту Владу (познатијег по надимку идентичном оном који иде уз име потписника ових редова), а који се латио уређења ентеријера поменутог кафеа. Пошто му маште никада није недостајало, клавир на зиду се лако и лепо уклопио у амбијент изузетно маштовито осмишљеног простора..