ТУРСКА
МИСТИЧНА ИГРА ДЕРВИША
Турски град Коња има четири милиона становника и двеста километара је удаљена од Анкаре. Има периферију коцкастих кућа, насеља вишеспратних зграда, улице, булеваре... Управо улазимо у један бескрајан и широк; заустављамо се испред семафора. Док чекамо посматрам белу зграду са моје десне стране, погледом обухватам и плаву таблицу на којој пише:
˜Булевар Алије Изетбеговића™! Је ли то можда онај... и не довршавам питање, а наш водич каже да је то баш онај који је некад био председник једне републике екс Yугославије.
Но, Коња или предворје Кападокије, како је називају, град је древне прошлости и богате историје. Његово име потиче од речи Икониум што у преводу значи град икона (у Коњи су боравили свети Петар, свети Павле и света Текла). Постоји још од трећег миленијума пре нове ере као насеље у којем су првобитно живели Хетити “ староседеоци ових крајева. Тек од 133-ће године пре нове ере римски краљ, Атолос ИИИ-ћи “ први пут у дотадашњој историји “ пише тестамент и не оставља град свом потомству већ - римској империји. Да ли је то била његова истинска жеља или само мудар политички потез да би земљу спасао од римске инвазије - историја није дала одговор.
Данас је Коња позната као напредан привредни и индустријски град са безброј предграђа у пространој низији на којој се налази. Поред старог језгра са џамијом и мноштвом продавница сувенира, особен је по томе што у њему још увек егзистирају стари занати. Онај ко први пут дође у Коњу обрадује се када угледа излог са грнчаријом, воскаром или ужарску продавницу, а још више се обрадује када уз абаџију радњицу угледа луксузну ии блиставу са последњим моделом “ мобилних телефона или продавницу аутомобила најновијег типа! Но, туристи из целог света у Коњу долазе због посете јединственом и несвакидашњем “ реду Плешућих дервиша!
Са нестрпљењем и радозналошћу коју изазива све што је непознато и обавијено извесном тајном одлазимо ка одређеној четврти града у којој је још 1926.године направљен велики комплекс са школом, џамијом Иплички, Музејом и Маузолејојом у коме је сахрањен Мевлана (оснивач дервишког реда, као и његови сарадници високог ранга).
˜Булевар Алије Изетбеговића™! Је ли то можда онај... и не довршавам питање, а наш водич каже да је то баш онај који је некад био председник једне републике екс Yугославије.
Но, Коња или предворје Кападокије, како је називају, град је древне прошлости и богате историје. Његово име потиче од речи Икониум што у преводу значи град икона (у Коњи су боравили свети Петар, свети Павле и света Текла). Постоји још од трећег миленијума пре нове ере као насеље у којем су првобитно живели Хетити “ староседеоци ових крајева. Тек од 133-ће године пре нове ере римски краљ, Атолос ИИИ-ћи “ први пут у дотадашњој историји “ пише тестамент и не оставља град свом потомству већ - римској империји. Да ли је то била његова истинска жеља или само мудар политички потез да би земљу спасао од римске инвазије - историја није дала одговор.
Данас је Коња позната као напредан привредни и индустријски град са безброј предграђа у пространој низији на којој се налази. Поред старог језгра са џамијом и мноштвом продавница сувенира, особен је по томе што у њему још увек егзистирају стари занати. Онај ко први пут дође у Коњу обрадује се када угледа излог са грнчаријом, воскаром или ужарску продавницу, а још више се обрадује када уз абаџију радњицу угледа луксузну ии блиставу са последњим моделом “ мобилних телефона или продавницу аутомобила најновијег типа! Но, туристи из целог света у Коњу долазе због посете јединственом и несвакидашњем “ реду Плешућих дервиша!
Са нестрпљењем и радозналошћу коју изазива све што је непознато и обавијено извесном тајном одлазимо ка одређеној четврти града у којој је још 1926.године направљен велики комплекс са школом, џамијом Иплички, Музејом и Маузолејојом у коме је сахрањен Мевлана (оснивач дервишког реда, као и његови сарадници високог ранга).
Најновији број
25. април 2024.