УМЕТНОСТ НА ЗИДОВИМА

Књига „Рокенрол ратници“ прво је сведочанство Ивана Глишића о историји графита и мурала у Шапцу, која је почела 60-тих година прошлог века. У то време, град је био најлибералнији у бившој Југославији по прихватању рокенрола, што је омогућило Шапчанима да по зидовима изражавају своју музичку припадност.
- Били смо подељени, неко је навијао за Битлсе, а неко за Стонсе. На зидовима шабачких зграда исписивали смо „Живели Битлси“ или „Живели Стонси“, односно „Уа Бубе“ и „Уа Камење“. То су били први облици модерних графита у нашем граду, каже Глишић.
У сарадњи са Живком Ивковићем, ученицима Школе за уметничке занате и професорком Љиљаном Кекић, Глишић је 2002. године објавио књигу „Шабачки графити“, прву те врсте у Србији. Неколико стотина фотографија сведочи о експанизији графита и мурала који су почетком 21. века красили улице Шапца, док је данас ситуација другачија, сматра наш саговорник.
- Безмало да их и нема. Ја сам за насловну страну књиге одабрао графит из моје улице, Кнеза Лазара, он још увек стоји избледео, док осталих скоро и да нема. Бенска Бара је 2002. године била прелепа са муралима које је урадио Иван Пејдић. То су били предивни мурали, али нажалост данас више нема ниједног, наводи Глишић.
Један од ретких који се и данас бави израдом мурала и графита је Јован Богићевић, који је у протеклих 12 година украсио многе шабачке зидове. Без обзира на повремено неразумевање становника појединих зграда, Јован ужива у осликавању фасада које захваљујући муралима постају уметничка дела.