ПУРПУРНА ХАЉИНА НИМФЕ ТИР

Други град на пропутовању кроз Либан зове се Тир, у то време велики град. Но, најпре легенда!
Феничански бог Мелкарт, шетао се обалом.
Његов пас чепркао је по песку, а када се вратио свом господару њушка му је била пурпурне боје. Мелкарт је одмах наредио да се песак на том месту испита. Робови су убрзо пронашли необичну врсту шкољки које су на додир испуштале боју, ону исту као на псећој њушци. Прелепа нимфа Тир ју је угледала и тог часа пожелела да има хаљину исте боје. Поданици су се бацили на посао. Сакупљене шкољке су самлели, солили, потом кували и тек кад су их истуцали добили су пурпурни прах. Био је толико драгоцен да је један грам пурпура продаван 20 пута више него грам злата. Због те боје Феничани су добили име (Феникс, ватрени, пурпурни).
Тај древни народ се највише бавио трговином која данашњем Либану остаје као наслеђе прошлости.
У то време Тир је био острво на чијој обали је цар Хирам саградио утврђење са бедемом високим 45 метара. Нико га није освојио све до Александра Великог који је наредио да се посече 40 хиљада кедрова и од њих направи флота. Тек после тромесечне опсаде град је пао. Освајачи су насули земљу између острва и мора и тако је настало полуострво.
Посебно пажњу привлаче тирске некрополе. Ископано је преко 300 саркофага. Већина њих имају шупљину на узглављу. То је од пљачкаша, објашњавају нам. Протурали су руку и узимали драгоцености које су се налазиле најчешће на горњем делу тела: минђуше, златне огрлице, гривн哦