ИЗМЕЂУ РЕДОВА
НОВИ ПРОЛЕТЕРИ
Ових дана онај Хашки суд за суђење и осуђивање Срба, пресудио да су они јадни Срби, сами себе отерали из Крајине, сами себи отимали имања, па и сами на себе пуцали... И нама сад као то нешто чудно или ново како се натеже светски кантар правде. Одувек је било оно “Кадија те тужи, кадија ти суди“. Само што се временом кадија мења, час мери са југа, час одмерава са запада.
И право су говорили наши преци “Латини су старе варалице“. А ми запели па баш у Латине.
Како год да кренемо наш пут у ту Европу води разноразним странпутицама. Па макар то била и траса бившег ауто пута “Братства и јединства“.
Е тамо у том развијеном западу, у неком енглеском пабу, што му на нашем дође кафана, ових дана се одржава годишње такмичење за титулу највећег лажова на свету. Зна се, конкуренција је јака. Такмичари имају пет минута да освоје својим лажима жири а по пропозицијама политичарима и адвокатима је забрањено учешће јер се претпоставља да имају предност. Ето како су код њих те делатности цењене.
Додуше, није ни код нас та фела на бољој цени. Кажу неки, ајд“™ што телевизија репризира сада већ историјске серије, ал“™ што нама и они скупштински преноси личе на већ виђено.
Онај наш мучени лидер либерала је неко вече на телевизији тугаљиво признао да има приватну фирму, не он него уњега жена, па да се бави аграром, те да је купио и једну поголему прехрамбену индустријицу и “фиделира“, а све то, како рече, да би преживео у овој кризи. Од нечега јадни човек мора живети. Зато и пропада пољопривреда када су наши политичари почели да се баве аграром. Наводно.
Наиме, не бави се он аграром, то јест, пољопривредом, него само скида кајмак од сељака који се тиме баве а који немају шта друго да раде. То скидање кајмака је код нас саставни део аграрне политике.
Паролу, још из оног рата “Фабрике радницима, земља сељацима“, временом су код нас многи погрешно схватили. Присвојили су и фабрике и заузели су земљу. Нови пролетери.
Што се тиче оног новог крагујевачког “Фиће“, знамо да је почела продаја, али нисмо обавештени колико их је продато.
Чудне ствари се дешавају и на медијској сцени Србије. Онај “Делта“ Мишковић, пресавио дневни лист “Прес“, и ником ништа. Па наравно, није он крив, њему се може, али што ћуте они који су му омогућили да купи те новине. Па зар медији по Србији нису приватизовани како би се избегао утицај моћника на уређивачку политику. Бар тако су тада рекли. Па порекли.
Код нас у Србији је измишљено ново занимање, гост телевизијских програма. Тако поједине особе, а има их, шетају од телевизије до телевизије, и као просипају народу којекакве паметарије. И то су нови пролетери.
И право су говорили наши преци “Латини су старе варалице“. А ми запели па баш у Латине.
Како год да кренемо наш пут у ту Европу води разноразним странпутицама. Па макар то била и траса бившег ауто пута “Братства и јединства“.
Е тамо у том развијеном западу, у неком енглеском пабу, што му на нашем дође кафана, ових дана се одржава годишње такмичење за титулу највећег лажова на свету. Зна се, конкуренција је јака. Такмичари имају пет минута да освоје својим лажима жири а по пропозицијама политичарима и адвокатима је забрањено учешће јер се претпоставља да имају предност. Ето како су код њих те делатности цењене.
Додуше, није ни код нас та фела на бољој цени. Кажу неки, ајд“™ што телевизија репризира сада већ историјске серије, ал“™ што нама и они скупштински преноси личе на већ виђено.
Онај наш мучени лидер либерала је неко вече на телевизији тугаљиво признао да има приватну фирму, не он него уњега жена, па да се бави аграром, те да је купио и једну поголему прехрамбену индустријицу и “фиделира“, а све то, како рече, да би преживео у овој кризи. Од нечега јадни човек мора живети. Зато и пропада пољопривреда када су наши политичари почели да се баве аграром. Наводно.
Наиме, не бави се он аграром, то јест, пољопривредом, него само скида кајмак од сељака који се тиме баве а који немају шта друго да раде. То скидање кајмака је код нас саставни део аграрне политике.
Паролу, још из оног рата “Фабрике радницима, земља сељацима“, временом су код нас многи погрешно схватили. Присвојили су и фабрике и заузели су земљу. Нови пролетери.
Што се тиче оног новог крагујевачког “Фиће“, знамо да је почела продаја, али нисмо обавештени колико их је продато.
Чудне ствари се дешавају и на медијској сцени Србије. Онај “Делта“ Мишковић, пресавио дневни лист “Прес“, и ником ништа. Па наравно, није он крив, њему се може, али што ћуте они који су му омогућили да купи те новине. Па зар медији по Србији нису приватизовани како би се избегао утицај моћника на уређивачку политику. Бар тако су тада рекли. Па порекли.
Код нас у Србији је измишљено ново занимање, гост телевизијских програма. Тако поједине особе, а има их, шетају од телевизије до телевизије, и као просипају народу којекакве паметарије. И то су нови пролетери.
Најновији број
25. април 2024.
