СРПСКИ БУРЕВЕСНИК

Током прве половине јануара навршено је 115 година од смрти симбола српског радништва, песника Косте Абрашевића. У својој деветнаестој години, у тренутку пуног животног и песничког заноса, умро је 8. јануара 1898. године у Шапцу, где је и сахрањен на Камичком гробљу.
Веома брзо након смрти, због своје надахнутости и искрености, Коста постаје симбол младости, песме и игре. Пет година касније, 1903. године, група социјалиста из Београда, штампа прву збирку његове поезије под називом ,,Песме.“ Јован Скерлић, српски књижевни критичар, бележи о Костином стваралаштву: ,, Нигде нису мржње и наде пролетерске певане са толико страсти, са толико убеђења, са толико топлине.“ Мисли о младом поети, српском буревеснику, записује и бележник Подриња, Бранко Шашић: ,, Када неко поживи само деветнаест година, а постане симбол српског радништва и пролетеријата, онда се може само констатовати да се ради о богомданом таленту, метеору који је снажно засијао и угасио се.“
Већ у октобру 1905. године, одмах после Београда, у Шапцу је основана Радничка уметничка група ,,Абрашевић“, касније Културно ““ уметничко друштво, које песмом и игром презентује наш крај по земљи и иностранству. Касније, под именом ,,Абрашевић“, основана су многа културно ““ уметничка друштва по читавој Србији: у Крагујевцу, Ваљеву, Нишу, Неготину, Лозници, Крушевцу...
Коста је рођен у Охриду, 29. маја 1879. године, у трговачкој породици Христић. Његов отац Наум често је путовао у Елбасан, где је набављао робу коју је продавао у својој бакалници у Охриду. Мајка Сотира је била образована жена, чије се порекло директно везује за угледну охридску породицу Наума Точка, који је по пореклу био Грк.
У кући Христића, на самој обали Охридског језера, стасавало је четворо деце. Коста је био трећерођено дете Наума и Сотире. Завршио је три разреда грчке основне школе у Охриду, као дете зането сањарењем и, веома често, сам себи довољан.