У СУСРЕТ ПРЕМИЈЕРИ: НЕБОЈША БРАДИЋ, РЕДИТЕЉ
ПОЗОРИШНИ ИЗАЗОВ
„Култура је оно што остаје после нас. То је основна одлика нечега што је наше трајање у времену“
Истакнути позоришни редитељ, некадашњи управник Крушевачког позоришта, „Атељеа 212“, београдског Народног, Београдског драмског и бивши министар културе и информисања у Влади Републике Србије крајем децембра прошле године започео је сарадњу са ансамблом Шабачког позоришта. Тако нас у другој половини фебруара очекује премијера представе „Млади Стаљин“ која се ради по комаду Џона Хоџа „Сарадници“. Најпопуларнија представа британског Националног театра, за коју се и после годину дана од премијере тражи карта више, Брадићев је редитељски првенац када је у питању Шабачко позориште.
-Представа „Млади Стаљин“ јесте моја прва сарадња са ансамблом позоришта али са позориштем ме везују дугогодишње везе и веома лепе успомене. Пре више од двадесет година на сусретима „Јоаким Вујић“ у Шапцу добио сам две награде за режију представе, а честе размене позоришта које сам водио пружиле су ми увид у оно што је раст и рад ансамбла и позоришта у Шапцу. Прилика да радимо заједно је увек нови изазов и ново преиспитивање заједничких идеја, могућности и потенцијала. Зато и комад који је пред нама јесте један веома плодан изазов за истраживање и могућност да ансамбл позоришта и његови истакнути појединци заиграју и представе се у заиста изазовним улогама и на најбољи начин не само публици овде у Шапцу него верујем и на гостовањима која ће ова представа имати широм Србије ““ рекао је Небојша Брадић.
Радња комада смештена је у 1938. годину и говори о Стаљиновом сукобу са писцем Булгаковим који је био велики критичар његовог режима. Булгаков је кажњен тако што је морао да пише похвално о Стаљину величајући његову личност и дело.
-Комад се бави једном специфичном темом. Односом између уметника и властодршца. Значи однос који је познат још од античких времена, а у овоме што ми данас имамо пред собом препознајемо и наш савремени тренутак, неке преплетене везе између политике, уметности, проблеме социјалног окружења, економије. Наравно, стаљинизам као посебан феномен је нешто што је изазов за преиспитивање у сваком времену јер он се повремено појављује у веома прикривеним облицима. У данашње време успон деснице, национал-социјализма и одређени процеси који су у јавној сфери догађају веома лако могу да добију девијантне сфере и да, наравно, у томе утичу на развој и наше државе и нашег друштва и да могу имати веома штетне последице на осетљиве групе и појединце. Због тога се бавимо темом која нам се чини привидно далека, а уствари већ се налази у нашем друштву.
Водећи се омиљеним драмским цитатом „О дивно, дивно и најдивније дивно, па опет дивно“ из Шекспировог дела „Како вам драго“ Брадић истиче да је у позоришној уметности најдивнија управо могућност дијалога, сусрет између људи који се у једном тренутку заједнички договоре да ће радити нешто што је предмет конфротације, дискусије, превазилажења толеранције.
-Представа „Млади Стаљин“ јесте моја прва сарадња са ансамблом позоришта али са позориштем ме везују дугогодишње везе и веома лепе успомене. Пре више од двадесет година на сусретима „Јоаким Вујић“ у Шапцу добио сам две награде за режију представе, а честе размене позоришта које сам водио пружиле су ми увид у оно што је раст и рад ансамбла и позоришта у Шапцу. Прилика да радимо заједно је увек нови изазов и ново преиспитивање заједничких идеја, могућности и потенцијала. Зато и комад који је пред нама јесте један веома плодан изазов за истраживање и могућност да ансамбл позоришта и његови истакнути појединци заиграју и представе се у заиста изазовним улогама и на најбољи начин не само публици овде у Шапцу него верујем и на гостовањима која ће ова представа имати широм Србије ““ рекао је Небојша Брадић.
Радња комада смештена је у 1938. годину и говори о Стаљиновом сукобу са писцем Булгаковим који је био велики критичар његовог режима. Булгаков је кажњен тако што је морао да пише похвално о Стаљину величајући његову личност и дело.
-Комад се бави једном специфичном темом. Односом између уметника и властодршца. Значи однос који је познат још од античких времена, а у овоме што ми данас имамо пред собом препознајемо и наш савремени тренутак, неке преплетене везе између политике, уметности, проблеме социјалног окружења, економије. Наравно, стаљинизам као посебан феномен је нешто што је изазов за преиспитивање у сваком времену јер он се повремено појављује у веома прикривеним облицима. У данашње време успон деснице, национал-социјализма и одређени процеси који су у јавној сфери догађају веома лако могу да добију девијантне сфере и да, наравно, у томе утичу на развој и наше државе и нашег друштва и да могу имати веома штетне последице на осетљиве групе и појединце. Због тога се бавимо темом која нам се чини привидно далека, а уствари већ се налази у нашем друштву.
Водећи се омиљеним драмским цитатом „О дивно, дивно и најдивније дивно, па опет дивно“ из Шекспировог дела „Како вам драго“ Брадић истиче да је у позоришној уметности најдивнија управо могућност дијалога, сусрет између људи који се у једном тренутку заједнички договоре да ће радити нешто што је предмет конфротације, дискусије, превазилажења толеранције.
Најновији број
24. април 2025.
