УЗ НОВО ИЗДАЊЕ
ВИЗИОНАР ЖИВОТА И СМРТИ
Загребачки часопис ,,Зарез“, пре неколико дана, представио је књигу, недавно изашлу из штампе - ,,Моје дружење с Пазолинијем“, заједничко дело шабачког књижевника Ивана Глишића и Антонеле Пивац, професорке Филозофског факултета у Сплиту
Књига представља самиздат издање у каталогизацији шабачког Културног центра. Ликовно решење корица, лектура и коректура су дело Даниела Радочаја, уметника из Пуле. Уводну песму, Смрт која хода, написао је Шапчанин Јован Рукавина. Дружење с Пазолинијем садржи три поглавља која чине јединствену целину, где Глишић у првом делу књиге, на популистички начин, презентује читаоцима лични однос према Пазолинију, од одбојног става, до поштовања и проучавања његовог дела: филма, литературе, сликарства, музике. Други део књиге чине фрагменти магистарског рада о Пиеру Паолу Пазолинију, професорке италијанског језика, Антонеле Пивац. Трећи део, представља додатак у виду 120 црнобелих фотографија из уметниковог породичног албума, које је ауторима уступила Пазолинијева задужбина ,,Каса Матерна“, из Казарсе, градића са севера Италије, родног места његове мајке.
-Моје интересовање за Пазолинија, иницирао је Шапчанин, професор Владимир Јовичић. Он је тада испред Министарства за културу Југославије, био задужен за одабир и увоз страних филмова. Укинуо је законску одредбу да локални органи власти цензуришу филм и увео нову, која је подразумевала да најеминентнији људи из града, на бесплатним пројекцијама, са ДА или НЕ, процењују филм. Тако је, 1972. године, у Шапцу, била премијера Пазолинијевог филма ,,Декамерон“. Сви су гласали ДА и потом је филм приказан у целој Југославији- сећа се Глишић.
Од тада изучава живот и дело великог уметника. Убрзо открива да је Пазолини написао сценарије за филмове: Девојка са реке, Кабиријине ноћи и Фелинијев Сладак живот, којих се сећа још из детињства.
-За филм Сладак живот, на шпици нема његовог имена као сценаристе, јер је тада дошао у отворени сукоб са италијанским властима и Ватиканом. Властима је замерао што су народ увукли у свеколику беду, а Ватикану, да је постао црква богатих која је поставила папу изнад Христа. Моје интересовање је све више расло и 2007. године почео сам истраживати по Интернету, да ли још неко пише о Пазолинију. Тако сам и пронашао Антонелу Пивац која је радила магистарски рад о њему. Она појашњава прве Пазолинијеве драме, где је описао злостављања која је доживео као малолетник од стране професора књижевности и једног свештеника.
Пиер Паоло је убијен 1975. године у предграђу Рима, на ђубришту у Остији, уочи католичких Задушница. Италијанске власти и Црква, тврде да су га убили беспризорни- Дечаци живота они са којима се дружио и који су представљали јунаке његових филмова, књига и ликовних остварења.
-У поглављу Писање смрти, Антонела се бави делима у којима он наслућује своју смрт и да ће бити једнога дана масакриран на неком ђубришту. Новинарка Оријана Фалачи, нобеловац Умберто Еко и режисер Бертолучи, Пазолинијев ученик, почетком двехиљадите покрећу нову истрагу. Открива се да су га убили ,,они одозго“, због његовог последњег филма Сало, сто двадесет дана Содоме, где је приказао шта су они на врху световне и црквене власти, као фашисти, радили у Дворцима уживања над киднапованим девојчицама и дечацима, међу којима је био и сам Пазолини- закључује Глишић.
Пиер Паоло Пазолини је у години своје смрти био и кандидат Нобелове награде за књижевност. Предлог је дошао из Шведске. Уследили су напади због филма Сало, сто двадесет дана Содоме и Италијани су предложили Еуђенија Монтала. Припадници истих редова италијанске власти и Ватикана, који су га прогањали, стопирали су кандидатуру.
-Моје интересовање за Пазолинија, иницирао је Шапчанин, професор Владимир Јовичић. Он је тада испред Министарства за културу Југославије, био задужен за одабир и увоз страних филмова. Укинуо је законску одредбу да локални органи власти цензуришу филм и увео нову, која је подразумевала да најеминентнији људи из града, на бесплатним пројекцијама, са ДА или НЕ, процењују филм. Тако је, 1972. године, у Шапцу, била премијера Пазолинијевог филма ,,Декамерон“. Сви су гласали ДА и потом је филм приказан у целој Југославији- сећа се Глишић.
Од тада изучава живот и дело великог уметника. Убрзо открива да је Пазолини написао сценарије за филмове: Девојка са реке, Кабиријине ноћи и Фелинијев Сладак живот, којих се сећа још из детињства.
-За филм Сладак живот, на шпици нема његовог имена као сценаристе, јер је тада дошао у отворени сукоб са италијанским властима и Ватиканом. Властима је замерао што су народ увукли у свеколику беду, а Ватикану, да је постао црква богатих која је поставила папу изнад Христа. Моје интересовање је све више расло и 2007. године почео сам истраживати по Интернету, да ли још неко пише о Пазолинију. Тако сам и пронашао Антонелу Пивац која је радила магистарски рад о њему. Она појашњава прве Пазолинијеве драме, где је описао злостављања која је доживео као малолетник од стране професора књижевности и једног свештеника.
Пиер Паоло је убијен 1975. године у предграђу Рима, на ђубришту у Остији, уочи католичких Задушница. Италијанске власти и Црква, тврде да су га убили беспризорни- Дечаци живота они са којима се дружио и који су представљали јунаке његових филмова, књига и ликовних остварења.
-У поглављу Писање смрти, Антонела се бави делима у којима он наслућује своју смрт и да ће бити једнога дана масакриран на неком ђубришту. Новинарка Оријана Фалачи, нобеловац Умберто Еко и режисер Бертолучи, Пазолинијев ученик, почетком двехиљадите покрећу нову истрагу. Открива се да су га убили ,,они одозго“, због његовог последњег филма Сало, сто двадесет дана Содоме, где је приказао шта су они на врху световне и црквене власти, као фашисти, радили у Дворцима уживања над киднапованим девојчицама и дечацима, међу којима је био и сам Пазолини- закључује Глишић.
Пиер Паоло Пазолини је у години своје смрти био и кандидат Нобелове награде за књижевност. Предлог је дошао из Шведске. Уследили су напади због филма Сало, сто двадесет дана Содоме и Италијани су предложили Еуђенија Монтала. Припадници истих редова италијанске власти и Ватикана, који су га прогањали, стопирали су кандидатуру.
Најновији број
30. април 2025.
