ФЕЉТОН: ЗАВИЧАЈНЕ СКИЦЕ (4)
ГЛАСНИК ВЕРЕ И ПРОСВЕТЕ
Часопис ,,Глас Цркве“, намењен црквеном и просветном животу Епархије шабачке, изашао је у јавност септембра месеца 1923. године. Представљамо први и други број часописа који чине део Збирке новина Библиотеке шабачке
Уредништво и редакциони одбор листа, који је излазио сваког првог у месецу, чинили су: Лазар Беловуковић- судија Духовног суда, Љубинко С. Јеремић- председник Духовног суда, архимандрит Михаил- старешина манастира Боговађе, протојереј Богољуб Н. Милошевић, свештеници Ч. М. Шљивић, Д. Ђ. Туфегџић и Љ. Н. Костић. Часопис је настао предлогом и уз благослов тадашњег епископа шабачког господина Михаила, без икаквих финансијских средстава, сем читалачке претплате. Мотив настанка часописа, истакнут је у поглављу Наша прва реч:,,Свештенство многих крајева узело је на се дужност да живо и интензивно послужи Христу путем усмене речи, путем часног примера па напослетку и путем штампане речи. Београд, Сарајево, Скопље, Карловци, Ниш, Чачак, Крагујевац и др. брину се да и свештенству и пастви исправе верска убеђења и утисну им велику љубав за целога, не делимичнога, Христа... Па зар ми, Шапчани, да изостанемо иза њих? Та ми се гордимо да живимо у најкултурнијем делу Отаџбине, па какви смо онда представници тога краја? И после, налазимо да је баш насушна потреба да један културнији крај има свој верско- просветни лист, јер се бојати да култура и верска атрофија не иду у правој сразмери!
Ето из тих мотива, и, мислећи на своје сатруднике- свештенике и на своју духовну децу у епархији, Њ. Пр. Епископ Шабачки Господин Михаил је и предложио епархијској конференцији... да ова епархија покрене свој лист за свештенство и народ, што је конференција једнодушно и прихватила“.
Ко пориче Христова чуда
Први број часописа, доноси и текст свештеника Д. Ђ. Туфегџића о Христовим чудима. Истичући да је велики ризик говорити о овој теми, јер постоји могућност ,,да у најмању руку будете оглашени или затуцаним или ограниченим“, Туфегџић се бави питањем које је и данас, у појединим круговима, интригантно.
,,Шта је у ствари чудо? Нешто што се збива ван одређених природних закона. Нешто што се науком не може објаснити ни протумачити, већ признати као надприродност.
Али чуда која се догађају у области религије, нису још себи извојевала популаран став код учених и ови демантују њихову могућност.
Ми пак мислимо да је чудо могуће демантовати само у том случају ако се демантује и биће Божје. У противном не. Јер ако Бог постоји, ко његовој свемоћи може одређивати на који начин да се она манифестује? И зашто Бог не би изабрао и тај метод да код маловерних синова својих појача мисао и веру њихову?“
Свештеник Туфегџић истиче:,,Само атеисти могу одрицати могућност чуда која су се дешавала кроз Христа, кроз свеце, па се и данас дешавају кроз праведне људе, црквене молитве и чудотворне иконе. ...
Хтели смо овим чланком да умиримо и умеримо духове који све лако схватају и објашњавају, који су вредни да све негирају почевши од вере, милитве, чуда па и самога Бога. Отуда је и објективни професор др Плате, иако Хеклов наследник на зоолошкој катедри у Јени рекао ово о вери и природним наукама: ,Природна наука безнадно стоји пред последњим питањима. Она не објашљава од куда историја води своје порекло, како је постао први покрет... Свака сила је нешто тајанствено, нека љуалитас оццулта. Дубоки смисао садржи стара реч, да се у народу мора сачувати религија. Нерелигиозан народ после краћег или дужег времена неминовно иде свом унутрашњем трулежу; морално васпитање није довољно“.
Ето из тих мотива, и, мислећи на своје сатруднике- свештенике и на своју духовну децу у епархији, Њ. Пр. Епископ Шабачки Господин Михаил је и предложио епархијској конференцији... да ова епархија покрене свој лист за свештенство и народ, што је конференција једнодушно и прихватила“.
Ко пориче Христова чуда
Први број часописа, доноси и текст свештеника Д. Ђ. Туфегџића о Христовим чудима. Истичући да је велики ризик говорити о овој теми, јер постоји могућност ,,да у најмању руку будете оглашени или затуцаним или ограниченим“, Туфегџић се бави питањем које је и данас, у појединим круговима, интригантно.
,,Шта је у ствари чудо? Нешто што се збива ван одређених природних закона. Нешто што се науком не може објаснити ни протумачити, већ признати као надприродност.
Али чуда која се догађају у области религије, нису још себи извојевала популаран став код учених и ови демантују њихову могућност.
Ми пак мислимо да је чудо могуће демантовати само у том случају ако се демантује и биће Божје. У противном не. Јер ако Бог постоји, ко његовој свемоћи може одређивати на који начин да се она манифестује? И зашто Бог не би изабрао и тај метод да код маловерних синова својих појача мисао и веру њихову?“
Свештеник Туфегџић истиче:,,Само атеисти могу одрицати могућност чуда која су се дешавала кроз Христа, кроз свеце, па се и данас дешавају кроз праведне људе, црквене молитве и чудотворне иконе. ...
Хтели смо овим чланком да умиримо и умеримо духове који све лако схватају и објашњавају, који су вредни да све негирају почевши од вере, милитве, чуда па и самога Бога. Отуда је и објективни професор др Плате, иако Хеклов наследник на зоолошкој катедри у Јени рекао ово о вери и природним наукама: ,Природна наука безнадно стоји пред последњим питањима. Она не објашљава од куда историја води своје порекло, како је постао први покрет... Свака сила је нешто тајанствено, нека љуалитас оццулта. Дубоки смисао садржи стара реч, да се у народу мора сачувати религија. Нерелигиозан народ после краћег или дужег времена неминовно иде свом унутрашњем трулежу; морално васпитање није довољно“.
Најновији број
25. април 2024.
