ФЕЉТОН: ЗАВИЧАЈНЕ СКИЦЕ (7)
СПОЈ ДУХОВНЕ И ИНТЕЛЕКТУАЛНЕ СНАГЕ
Из штампарије Милана Н. Илића у Шапцу, 1933. године, изашла је књига која пружа увид у живот и рад Епископа шабачког господина Михаила
Уз уводну реч, аутор М. К. Николић ““ Расински, наводи околности и чињенице због којих је настало дело. Говорећи о човечанству, његовим истинама, заблудама и духовној успаваности, истиче: ,,Та летаргија је дубок бол човечанства. Све што је спасоносно увек је тешко продирало у народ, или никако, а већина је несвесна те спасоносност; иначе да је свесна, не би се догађало што се догађа. Дубоко су успаване људске душе, срца у оклопима и живот таман и глух...
Божја Промисао је хтела, да сам благонаклоношћу Његовог Високопреосвештенства Митрополита загребачког, господина Доситеја, дошао до података о једном заслужном верско ““ националном раднику, о Његовом Преосвештенству Епископу шабачком, господину Михаилу, и то о Његовом плодоносном раду у Русији, где је као представник Српског Подворја у Москви извршио најтежу али и најузвишенију мисију у име Српске Цркве и Отаџбине“.
Боравак Епископа Михаила у Москви, носио је црквено ““ политичку конотацију. Потреба црквених и владајућих кругова у земљи, да пошаљу одговарајућег представника у Русију, јавила се 1905. године. Она је подразумевала личност одговарајуће духовне и интелектуалне снаге, која би имала задатак да делује на известан део наше омладине, која је већ била застранила и пристајала уз револуционаре...
Монашење
Епископ Михаило, рођен је 1868. године у Брестовцу (Шумадија), као Милан Урошевић. По завршетку основне школе при манастиру Враћевшници и Ниже гимназије у Крагујевцу, уписује Пољопривредну школу у Краљеву. Снажан утисак на Милана, оставило је братство манастира Враћевшнице. Ипак, покорио се очевом инсистирању да остане на породичном имању. У осамнаестој години ступа у брак, у коме добија двоје деце, Михаила и Наталију. Убрзо уписује богословију у Призрену и завршава је 1897. године. Исте године, умире му супруга. Тешко подноси губитак који га још јаче учвршћује у потреби да прими монашки постриг. Крајем 1897. године одлази у Раваницу и постаје монах Михаило. Митрополит Михаило му предлаже да у Русији заврши Духовну Академију, али он, због обавеза око, још мале, деце, одбија понуду. Постаје старешина манастира у коме је похађао основну школу. Манастир Враћевшницу затиче у веома лошем стању. Убрзо му враћа стари сјај, па постаје један од најуређенијих и најбогатијих манастира у нас.
Свети Архијерејски Сабор му упућује позив којим бива обавештен да је изабран за представника Српског Подворја у Москви. Његово одбијање није уродило плодом у Сабору који га опомиње на монашку послушност.
Божја Промисао је хтела, да сам благонаклоношћу Његовог Високопреосвештенства Митрополита загребачког, господина Доситеја, дошао до података о једном заслужном верско ““ националном раднику, о Његовом Преосвештенству Епископу шабачком, господину Михаилу, и то о Његовом плодоносном раду у Русији, где је као представник Српског Подворја у Москви извршио најтежу али и најузвишенију мисију у име Српске Цркве и Отаџбине“.
Боравак Епископа Михаила у Москви, носио је црквено ““ политичку конотацију. Потреба црквених и владајућих кругова у земљи, да пошаљу одговарајућег представника у Русију, јавила се 1905. године. Она је подразумевала личност одговарајуће духовне и интелектуалне снаге, која би имала задатак да делује на известан део наше омладине, која је већ била застранила и пристајала уз револуционаре...
Монашење
Епископ Михаило, рођен је 1868. године у Брестовцу (Шумадија), као Милан Урошевић. По завршетку основне школе при манастиру Враћевшници и Ниже гимназије у Крагујевцу, уписује Пољопривредну школу у Краљеву. Снажан утисак на Милана, оставило је братство манастира Враћевшнице. Ипак, покорио се очевом инсистирању да остане на породичном имању. У осамнаестој години ступа у брак, у коме добија двоје деце, Михаила и Наталију. Убрзо уписује богословију у Призрену и завршава је 1897. године. Исте године, умире му супруга. Тешко подноси губитак који га још јаче учвршћује у потреби да прими монашки постриг. Крајем 1897. године одлази у Раваницу и постаје монах Михаило. Митрополит Михаило му предлаже да у Русији заврши Духовну Академију, али он, због обавеза око, још мале, деце, одбија понуду. Постаје старешина манастира у коме је похађао основну школу. Манастир Враћевшницу затиче у веома лошем стању. Убрзо му враћа стари сјај, па постаје један од најуређенијих и најбогатијих манастира у нас.
Свети Архијерејски Сабор му упућује позив којим бива обавештен да је изабран за представника Српског Подворја у Москви. Његово одбијање није уродило плодом у Сабору који га опомиње на монашку послушност.
Најновији број
25. април 2024.
