ЗАБОРАВЉЕНИ ВИНОГРАДИ

Некада је поцерско виногорје важило за познатије у Србији. Виногради су се простирали падинама Цера које су погодне за гајење винове лозе. Тако су у Радовашници угледни домаћини из околних села имали по неколико хектара својих винограда који су служили и за пример. Радивоје Живановић, који сада живи у Београду, сећа се да је као дете рецитовао краљу Александру Карађорђевићу приликом посете манастиру а потом и винограду Симе Мићановића из Добрића, који је лозу гајио на око два хектара. Памте се и виногради фамилије Недић у Десићу а садашњем времену зна се да се грожђе из Грушића највише и најбрже продаје на шабачким пијацама.
У овом крају данас су остали само трагови некадашњих великих винограда. Лоза се гаји на незнатним површинама тако да се у читавом шабачком крају бележи да је винова лоза заступљена на свега 250 хектара.