ИЗМЕЂУ РЕДОВА
ВАРЉИВО ЛЕТО
Вала није лако у ово време бити министар. Данас јеси, сутра ниси. Варљиво лето.
Кад би метеоролози ово пролеће и лето назвали варљивим, то би вероватно била права констатација. Али ако би политички аналитичари иста та годишња доба назвали варљивим, е то би било нешто друго. Много опасније.
А у таквом варљивом времену и ми се сами себи чудимо и анализирамо шта му то стварно дође српска политика. Тако они који су скоро до јуче здушно хвалили и у небо дизали оне друге, сад их још здушније олајавају и својски клеветају, баш онако српски. А они други који су раније у звезде ковали оне треће, сад их посипају пепелом и мажу оним чим не треба. И тако редом, могло би се набрајати, али чему, од вајкада је познато „Коло среће се окреће, ко би гори сад је доли...“ Ја вала баш, само што код нас важи девиза да они што су горе, остају горе, а они што су доле, е они за боље и нису.
Тако некако вреде и наши политичари. Ето, на пример, посланици када једног дана у далекој будућности, не дај Боже, буду писали мемоаре или их ко запита шта су све чинили у радном веку, немају шта друго рећи већ да су у Скупштини дизали руку те изгласавали разноразне законе. Ко ће им веровати да су цео један живот дизали руке и то најчешће по туђој вољи. Ја вала баш, живот је као птица, за час пролети. Али зато закони остају.
Тако је нама Србима још од цара Душана остао законик али су многи, такође Срби, кроз векове стављали на њега разноразне амандмане, па ето сад и ови данашњи мучени политичари муку муче не би ли те старе законе усавршили па и нове изгласали.
Наши високи политичари, па и они мало с нижи, почели да грде народ због већ познатог менталитета, који руку на срце, и јесте понезгодан. Српски. Ипак, народ би морао мало да се поприпази, може власт уместо реконструкције саме власти, да реконструише и сам народ. И онда оде маст у пропаст.
Не може се рећи да та наша власт није наклоњена науци и научницима. Баш на рођендан Николе Тесле објавили су да ће у Србији поскупети струја. Таквом обележавању овог значајног датума изненадио би се и сам Тесла.
Недавно штрајковали радници једне фабрике и испред зграде Владе у Београду. Међу многобројним транспарентима нашао се и натпис „Ко ради, умире од глади“. Ето како код нас време и прилике мењају и народне пословице.
Национална телевизија се такође недавно бавила такозваним ситним крађама, ако су уопште ситне, и забележили да је у једном војвођанском селу обијена свака друга кућа. Да зло буде веће још су забележили како су једном домаћину баш на дан славе лопови украли прасе са ражња, печено наравно. Значи од сада онај ко слави прво треба да позове лопове, да их домаћински угости а осталој фамилији и пријатељима ако шта остане, остало је.
Кад би метеоролози ово пролеће и лето назвали варљивим, то би вероватно била права констатација. Али ако би политички аналитичари иста та годишња доба назвали варљивим, е то би било нешто друго. Много опасније.
А у таквом варљивом времену и ми се сами себи чудимо и анализирамо шта му то стварно дође српска политика. Тако они који су скоро до јуче здушно хвалили и у небо дизали оне друге, сад их још здушније олајавају и својски клеветају, баш онако српски. А они други који су раније у звезде ковали оне треће, сад их посипају пепелом и мажу оним чим не треба. И тако редом, могло би се набрајати, али чему, од вајкада је познато „Коло среће се окреће, ко би гори сад је доли...“ Ја вала баш, само што код нас важи девиза да они што су горе, остају горе, а они што су доле, е они за боље и нису.
Тако некако вреде и наши политичари. Ето, на пример, посланици када једног дана у далекој будућности, не дај Боже, буду писали мемоаре или их ко запита шта су све чинили у радном веку, немају шта друго рећи већ да су у Скупштини дизали руку те изгласавали разноразне законе. Ко ће им веровати да су цео један живот дизали руке и то најчешће по туђој вољи. Ја вала баш, живот је као птица, за час пролети. Али зато закони остају.
Тако је нама Србима још од цара Душана остао законик али су многи, такође Срби, кроз векове стављали на њега разноразне амандмане, па ето сад и ови данашњи мучени политичари муку муче не би ли те старе законе усавршили па и нове изгласали.
Наши високи политичари, па и они мало с нижи, почели да грде народ због већ познатог менталитета, који руку на срце, и јесте понезгодан. Српски. Ипак, народ би морао мало да се поприпази, може власт уместо реконструкције саме власти, да реконструише и сам народ. И онда оде маст у пропаст.
Не може се рећи да та наша власт није наклоњена науци и научницима. Баш на рођендан Николе Тесле објавили су да ће у Србији поскупети струја. Таквом обележавању овог значајног датума изненадио би се и сам Тесла.
Недавно штрајковали радници једне фабрике и испред зграде Владе у Београду. Међу многобројним транспарентима нашао се и натпис „Ко ради, умире од глади“. Ето како код нас време и прилике мењају и народне пословице.
Национална телевизија се такође недавно бавила такозваним ситним крађама, ако су уопште ситне, и забележили да је у једном војвођанском селу обијена свака друга кућа. Да зло буде веће још су забележили како су једном домаћину баш на дан славе лопови украли прасе са ражња, печено наравно. Значи од сада онај ко слави прво треба да позове лопове, да их домаћински угости а осталој фамилији и пријатељима ако шта остане, остало је.
Најновији број
25. април 2024.
