ИЗМЕЂУ РЕДОВА
КОНСТРУКТИВНА РЕКОНСТРУКЦИЈА
Неким људима требало би показати излаз. Не из кризе, већ излаз из политике. Зашли па нашли, и ни да се макну. Годинама се исти ликови врте у круг, па ајд“™ што је наша политика једнолична, ал“™ што су и они. Сваки нам филмски журнал исти. Исти глумци.
А архитекте наше политике ових дана ће, како су обећали, објавити скицу новог и чувеног политичког здања. Е да је да видимо од каквог је материјала и та грађевина.
Уствари, зна се, рационални су то политичари, градиће од оног материјала кога имају. Нешто више напредњака, мало мање социјалиста, као везивно ткиво нешто мало уједињених региона и за глазуру још понешто осталих. И ето српске куће. Додуше биће у атмосфери и неизбежних нагризајућих опозиционих материјала али све је то саставни део грађевине која, стицајем околности, из године у годину захтева реконструкцију.
У читавој тој причи они изгледају као огромна зграда а народ као земља на којој је та зграда подигнута. Ћути и трпи.
И када је у питању та, већ дуго најављивана реконструкција Владе, мало личи на део оне дечје игре у којој се узвикује „Мир, мир, мир, нико није крив...“
А и скоро сви из врха власти тврде да су промене неминовне али сваки појединац само што не каже „Треба мењати, али не мене“.
Ништа ново није и оно што се десило неки дан, да човека смењеног са једног места поставе на још значајнију функцију. Било је тога у нашој политичкој прошлости, такозвана смена на боље или на више. А ту кад га поставе, е одатле се тешко силази, јер и они који су били за његову смену сада су му подређени. Д“™ извине смењени, односно унапређени.
У једном српском граду разрешена и заменица градоначелника зато што је критиковала изглед неке представнице исто тако неке европејске организације. Па нормално, не можемо свашта блебетати против њих а тражити да нас истовремено приме у њихово друштво, није лепо. Зато је ова рубрика и раније а ево и сада, хвалила и хвали лепоту европејских представница Ештонове, Меркелове и осталих, ма шта на то рекли они што бирају мисице широм континента.
А и мора се признати да ни сви новинари нису баш у винкли. Ето, на пример сјатили се енглески и светски извештачи и дреждали у сред Лондона пред болницом у којој се порађала млада принцеза, као да ће она то обавити ту испред зграде или на некој тераси и као да ће та краљевска беба одмах изаћи и одржати говор новинарима који ће све то ексклузивно пренети даље. Свет изгледа живи у ријалити добу.
Тако се ових дана и у Будви одржава, ваљда прва црногорска парада поноса. Вељу, што је не прошетају под Ловћеном, па да и Његош види докле је дошло чојство и јунаштво. Чоче!
А архитекте наше политике ових дана ће, како су обећали, објавити скицу новог и чувеног политичког здања. Е да је да видимо од каквог је материјала и та грађевина.
Уствари, зна се, рационални су то политичари, градиће од оног материјала кога имају. Нешто више напредњака, мало мање социјалиста, као везивно ткиво нешто мало уједињених региона и за глазуру још понешто осталих. И ето српске куће. Додуше биће у атмосфери и неизбежних нагризајућих опозиционих материјала али све је то саставни део грађевине која, стицајем околности, из године у годину захтева реконструкцију.
У читавој тој причи они изгледају као огромна зграда а народ као земља на којој је та зграда подигнута. Ћути и трпи.
И када је у питању та, већ дуго најављивана реконструкција Владе, мало личи на део оне дечје игре у којој се узвикује „Мир, мир, мир, нико није крив...“
А и скоро сви из врха власти тврде да су промене неминовне али сваки појединац само што не каже „Треба мењати, али не мене“.
Ништа ново није и оно што се десило неки дан, да човека смењеног са једног места поставе на још значајнију функцију. Било је тога у нашој политичкој прошлости, такозвана смена на боље или на више. А ту кад га поставе, е одатле се тешко силази, јер и они који су били за његову смену сада су му подређени. Д“™ извине смењени, односно унапређени.
У једном српском граду разрешена и заменица градоначелника зато што је критиковала изглед неке представнице исто тако неке европејске организације. Па нормално, не можемо свашта блебетати против њих а тражити да нас истовремено приме у њихово друштво, није лепо. Зато је ова рубрика и раније а ево и сада, хвалила и хвали лепоту европејских представница Ештонове, Меркелове и осталих, ма шта на то рекли они што бирају мисице широм континента.
А и мора се признати да ни сви новинари нису баш у винкли. Ето, на пример сјатили се енглески и светски извештачи и дреждали у сред Лондона пред болницом у којој се порађала млада принцеза, као да ће она то обавити ту испред зграде или на некој тераси и као да ће та краљевска беба одмах изаћи и одржати говор новинарима који ће све то ексклузивно пренети даље. Свет изгледа живи у ријалити добу.
Тако се ових дана и у Будви одржава, ваљда прва црногорска парада поноса. Вељу, што је не прошетају под Ловћеном, па да и Његош види докле је дошло чојство и јунаштво. Чоче!
Најновији број
25. април 2024.
