ХОРОВИ КОЈИ РЕТКО ПЕВАЈУ

“Глас Подриња“ је одувек уважавао мишљења читалаца који се не слажу са писањем његових новинара, па та супротна мишљења не ретко објављује у рубрици “ Реаговања“. У прошлом броју је објављен текст “Шабац има много хорова“, као реакција на мој текст (текст, а не белешку) о концерту хора “Јован Богослов“. Чињеница да ме потписани професор Јаков Живановић лично познаје (истим иницијалима сам се потписивао и у текстовима у којима је он помињан), а не желећи да помислим да је дилема око мог пола имала малициозан карактер, даје ми разлоге на помисао да је он само потписник, али не и аутор текста. О малициозности правог аутора можда неки други пут.
Када се реагује на неки текст, претпоставка је да је тај текст пажљиво прочитан, што у овом случају очито није. Нигде нисам написао да у Шапцу нема хорова, већ да не постоји градски хор, онај којег финансира локална самоуправа. То и сада тврдим и мислим да граду богате традиције хорског певања то не служи на част.
Спомињући неке од хорова, аутор писма написа “ четири целовечерња концерта за само 12 дана“. То је било у децембру, пошто година има 12 месеци, шта је са осталих једанаест? Податак о броју концерата свих шабачких хорова у прошлој години, вероватно би био поражавајући. Колико међународних гостовања су имали ти хорови? Репертоар неких од њих, који се годинама не мења, није вредан анализе. Осим хора ОШ “Вук Караџић“, који има редовне пробе, окупљање деце на пробама хора у осталим школама није баш честа појава. Исто би се могло рећи и за пробе хора “Абрашевић“. Да је аутор писма пажљивије читао, видео би и реченицу “Истини за вољу, у граду постоје неки хорови, али је њихово окупљање везано само за прославу одређених јубилеја“. Мислим да та реченица довољно покрива активности поменутих хорова. Друга је ствар што сам пишући о стварно квалитетном певању хора “ Јован Богослов“, можда дирнуо у нечију сујету. Нажалост, постоје и егоцентрични људи који успехе других у истој области доживљавају као сопствени неуспех.