НОВА КЊИГА ЗОРАНА РАДОВАНОВИЋА НА ФРАНЦУСКОМ ЈЕЗИКУ
ОЗДРАВИ, КЋЕРИ, ФРАНЦУСКА ТЕ МОЛИ
Заједничка српско француска историја, тема књиге дреновачког учитеља и писца Зорана Радовановића, биће преведена на француски језик. Уместо снаге оружја и силе, треба да разговарамо снагом дијалога и добре воље- истакли су Корзиканци који су посетили Дреновац
Оздрави, кћери, Француска те моли, је наслов будуће књиге дреновачког учитеља и писца Зорана Радовановића. Ове речи је изговорио командант средоземне флоте, француски адмирал Емил Гепрат, кога је српска војска назвала српском мајком, посетивши рањену српску хероину Милунку Савић која се лечила у француској војној болници за време Првог светског рата.
Преузимање рукописа за будућу књигу је био повод 16. октобра за бескрајно топао и срдачан сусрет дреновачких малишана и мештана у школи и цркви са петнаест француских пријатеља из Асоцијације Пер А Паце са острва Корзика. Евоциране су успомене из садржаја књиге о судбини више хиљада Срба који су се обрели у избеглиштву на Корзици у време Првог светског рата.
Наведени документовани подаци из рукописа били су готово један век ван погледа очију српске јавности. Заинтересованост француске Организације Пер А Паце са Корзике да публикује заједничку српско“француску историју постала је, ипак, испуњена жеља. Након сто година чекања, сазревања и интересовања за српско биће, овај се рукопис нашао у француским рукама одакле ће, преводом са српског језика, доспети да буде приказан на француском говорном подручју.
Оздрави, кћери, Француска те моли, је наслов будуће књиге дреновачког учитеља и писца Зорана Радовановића. Ове речи је изговорио командант средоземне флоте, француски адмирал Емил Гепрат, кога је српска војска назвала српском мајком, посетивши рањену српску хероину Милунку Савић која се лечила у француској војној болници за време Првог светског рата.
Преузимање рукописа за будућу књигу је био повод 16. октобра за бескрајно топао и срдачан сусрет дреновачких малишана и мештана у школи и цркви са петнаест француских пријатеља из Асоцијације Пер А Паце са острва Корзика. Евоциране су успомене из садржаја књиге о судбини више хиљада Срба који су се обрели у избеглиштву на Корзици у време Првог светског рата.
Наведени документовани подаци из рукописа били су готово један век ван погледа очију српске јавности. Заинтересованост француске Организације Пер А Паце са Корзике да публикује заједничку српско“француску историју постала је, ипак, испуњена жеља. Након сто година чекања, сазревања и интересовања за српско биће, овај се рукопис нашао у француским рукама одакле ће, преводом са српског језика, доспети да буде приказан на француском говорном подручју.
Најновији број
25. април 2024.