СТАРА ПРИЧА А НОВИ ПРОБЛЕМИ
КАМИЧАК КАО ПОНОРНИЦА
„Камичак опет тече“- писале су новине у пролеће 2005. Годину дана потом, новине пишу - „ Поновила се камичка прича“. Сличну причу вода плави и овог пролећа
Зашто се стара лоша прича понавља - питају се Камичани и ових дана док вода постепено надолази око њихових кућа. На простору од Камичка према Мајуру, између Камичког гробља и шабачког хиподрома, већ сада се налази језеро формирано изнад њива, башти и дворишта и прекрива неколико хектара. Највише је угрожено двориште Милана Гајића, чији плац од двадесетак ари почиње од улице Војводе Путника и већим делом сада се завршава у мочвари.
И ништа не би било чудно да је та прича настала од овогодишњих обилних падавина, топљења снега, надолажења воде из околних њива и растом подземних вода, већ, прича се из године у годину, понавља. Наиме, када је затрпан Камичак, преостало корито речице није било довољно да прихвати воду надолазећу, како тврде мештани, са чак околних пет хиљада хектара. Приликом изградње Заобилазног пута око Шапца, и Церског ободног канала, постављена је црпна станица на крају данашње улице Шести пук. И та станица моћним пумпама пребацивала је надошлу воду у Церски канал те спречавала плављење у делу Шапца и Мајура. А онда су, ко зна како и зашто, пумпе престале да раде, вода се, наравно, ту скупљала а мештани су чекали када ће им утећи у домове.
Половином јануара 2004. године па до краја априла, ту је постојало језеро. Следеће године вода почиње да надолази од 7. јануара. Па опет, већ децембра исте године, и трајало је то све до пролећа 2006. када су читав крај задесиле обилније поплаве.
Све то, чак и ниво воде, записивао је Милан Гајић. Па и телефонске и директне разговоре са надлежним. Бележи да је од 23. марта до 5. априла те године, у његовом дворишту постављена пумпа Водопривредног предузећа „Сава“, те да је ту боравила и њихова екипа која је дан и ноћ из језера испумпавала воду да не би поплавила како његову тако и околне куће. Бележи и да су ти људи дали све од себе, и опет им изражава посебну захвалност, коју, разуме се, нема за остале организације, органе и људе који на тај проблем гледају по оној народној „Бриго моја пређи на другога“.
Истини за вољу, ангажовањем Месне заједнице „Камичак“, појединаца који су потписивали петицију, чинили чак и стручне елаборате за решавање проблема, анимиране су одговарајуће службе општинске управе, а читава прича је дошла и до градоначелника. Те, 2007. године, уз помоћ Општине, односно опредељеног новца, прочишћена су око два километра преосталог незатрпаног дела камичке реке како би се вода лакше спровела до црпне станице која је затим воду пребацивала, односно кроз испусне системе пробацивала испод Обилазног пута, и одводила у Церски канал, чија је, уосталом и намена да читав крај брани од поплава. И, тада су Камичани спашени. Тада.
И ништа не би било чудно да је та прича настала од овогодишњих обилних падавина, топљења снега, надолажења воде из околних њива и растом подземних вода, већ, прича се из године у годину, понавља. Наиме, када је затрпан Камичак, преостало корито речице није било довољно да прихвати воду надолазећу, како тврде мештани, са чак околних пет хиљада хектара. Приликом изградње Заобилазног пута око Шапца, и Церског ободног канала, постављена је црпна станица на крају данашње улице Шести пук. И та станица моћним пумпама пребацивала је надошлу воду у Церски канал те спречавала плављење у делу Шапца и Мајура. А онда су, ко зна како и зашто, пумпе престале да раде, вода се, наравно, ту скупљала а мештани су чекали када ће им утећи у домове.
Половином јануара 2004. године па до краја априла, ту је постојало језеро. Следеће године вода почиње да надолази од 7. јануара. Па опет, већ децембра исте године, и трајало је то све до пролећа 2006. када су читав крај задесиле обилније поплаве.
Све то, чак и ниво воде, записивао је Милан Гајић. Па и телефонске и директне разговоре са надлежним. Бележи да је од 23. марта до 5. априла те године, у његовом дворишту постављена пумпа Водопривредног предузећа „Сава“, те да је ту боравила и њихова екипа која је дан и ноћ из језера испумпавала воду да не би поплавила како његову тако и околне куће. Бележи и да су ти људи дали све од себе, и опет им изражава посебну захвалност, коју, разуме се, нема за остале организације, органе и људе који на тај проблем гледају по оној народној „Бриго моја пређи на другога“.
Истини за вољу, ангажовањем Месне заједнице „Камичак“, појединаца који су потписивали петицију, чинили чак и стручне елаборате за решавање проблема, анимиране су одговарајуће службе општинске управе, а читава прича је дошла и до градоначелника. Те, 2007. године, уз помоћ Општине, односно опредељеног новца, прочишћена су око два километра преосталог незатрпаног дела камичке реке како би се вода лакше спровела до црпне станице која је затим воду пребацивала, односно кроз испусне системе пробацивала испод Обилазног пута, и одводила у Церски канал, чија је, уосталом и намена да читав крај брани од поплава. И, тада су Камичани спашени. Тада.
Најновији број
25. април 2024.
