ПРЕДСТАВЉЕНА ЗБИРКА ПЕСАМА „СНОМИСЛИ“ МИЛОВАНА МАТИЋА У ШАБАЧКОМ ПОЗОРИШТУ
И БИ РЕЧ...
На почетку беше ћутање/На крају ће бити ћутање/У средини су Речи/Речи што рађају Људе/И Људи који рађају Речи/Речи што светлост буде/И тама која им пречи, стихови су аутора награђене збирке „Сномисли“ у издању Издавачке куће „Књижевна омладина Србије“. Тако је на речима својих мисли запловио Шапчанин Милован Матић подарујући српској књижевној сцени невелико дело у којем „збрињава речи у светове и светове у речи“ кад не збрињава људе као специјализант ортопедске хирургије и трауматологије.
- То је занимљива комбинација. У принципу и медицина и поезија негде у суштини носе исту тежину, иду заједно. Корак по корак. Носе исту тежњу а то је потрага за складом. Нарвано, на другачије начине са једним рационалним приступом на страни медицине, а емоционалним приступом на страни поезије. Али у принципу негде у медицини је тај нагласак на враћању успостављањем изгубљеног склада, а у поезији је више нагласак на самом процесу трагања. Кроз писање човек покушава такође да нађе себе. Бар је мени путовање кроз „Сномисли“ тако деловало. Такође и упознавање себе којег нисам познавао. Подсећање на неке лепе тренутке. А могућности за књижевно стварање су многобројне с обзиром на свет који нас окружује и људе са којима ступамо у интеракцију. Инспирације и подстицаја за писање има доста. Као што Чехов рече једном: „Медицина је моја законита супруга, а књижевност ми је љубавница. Када се заситим једне проведем ноћ са другом“ ““ рекао је Матић у понедељак на представљању свог песничког првенца у Шабачком позоришту.
Препознавши неоспоран Матићев песнички таленат „Књижевна омладина Србије“ уврстила је ово дело у своју едицију „Пегаз“ подржавши на тај начин песника који одбија да прихвати да је цивилизација књиге изгубила примат и да је продуховљени доживљај себе, ствари око себе, став који не припада појединцу нашег доба екранске и потрошачке културе.
- Књига „Сномисли“ спада у она књижевна дела у којима се препознаје сва унутрашња снага једног исконског грча у коме се препознају наде и стрепње његовог детињства, младости и живота. Милован је песник атмосфере, песник једног расположења. Његов ангажман припада оном делу културе, оном делу наслеђа, којем, својим сензибилитетом и радом несумњиво припада, а то је урбана књижевна сцена. Са друге стране има елемената поп културе због чега је његов песнички језик и есејистички поступак отворен према једном читању које није оптерећено никаквим постмодернистичким тропима, није превише засићен, него један дуг слободан стих који има свој ритам, свој темпо у тој једноставности ““ истакла је Лара Дорин, писац и сарадник Издавачке куће „Књижевна омладина Србије“.
На крилима Матићевих „Сномисли“ запловили су сви присутни захваљујући и матурантима Шабачке гимназије Милици Митровић и Кристини Марковић, које су читале стихове, Драгани Марковић и Јелени Бркић чији су гласови очарали публику, као и музичкој пратњи гитаристима Драгану Нинковићу Гути и Николи Мијајловићу, ученику Шабачке гимназије.
- То је занимљива комбинација. У принципу и медицина и поезија негде у суштини носе исту тежину, иду заједно. Корак по корак. Носе исту тежњу а то је потрага за складом. Нарвано, на другачије начине са једним рационалним приступом на страни медицине, а емоционалним приступом на страни поезије. Али у принципу негде у медицини је тај нагласак на враћању успостављањем изгубљеног склада, а у поезији је више нагласак на самом процесу трагања. Кроз писање човек покушава такође да нађе себе. Бар је мени путовање кроз „Сномисли“ тако деловало. Такође и упознавање себе којег нисам познавао. Подсећање на неке лепе тренутке. А могућности за књижевно стварање су многобројне с обзиром на свет који нас окружује и људе са којима ступамо у интеракцију. Инспирације и подстицаја за писање има доста. Као што Чехов рече једном: „Медицина је моја законита супруга, а књижевност ми је љубавница. Када се заситим једне проведем ноћ са другом“ ““ рекао је Матић у понедељак на представљању свог песничког првенца у Шабачком позоришту.
Препознавши неоспоран Матићев песнички таленат „Књижевна омладина Србије“ уврстила је ово дело у своју едицију „Пегаз“ подржавши на тај начин песника који одбија да прихвати да је цивилизација књиге изгубила примат и да је продуховљени доживљај себе, ствари око себе, став који не припада појединцу нашег доба екранске и потрошачке културе.
- Књига „Сномисли“ спада у она књижевна дела у којима се препознаје сва унутрашња снага једног исконског грча у коме се препознају наде и стрепње његовог детињства, младости и живота. Милован је песник атмосфере, песник једног расположења. Његов ангажман припада оном делу културе, оном делу наслеђа, којем, својим сензибилитетом и радом несумњиво припада, а то је урбана књижевна сцена. Са друге стране има елемената поп културе због чега је његов песнички језик и есејистички поступак отворен према једном читању које није оптерећено никаквим постмодернистичким тропима, није превише засићен, него један дуг слободан стих који има свој ритам, свој темпо у тој једноставности ““ истакла је Лара Дорин, писац и сарадник Издавачке куће „Књижевна омладина Србије“.
На крилима Матићевих „Сномисли“ запловили су сви присутни захваљујући и матурантима Шабачке гимназије Милици Митровић и Кристини Марковић, које су читале стихове, Драгани Марковић и Јелени Бркић чији су гласови очарали публику, као и музичкој пратњи гитаристима Драгану Нинковићу Гути и Николи Мијајловићу, ученику Шабачке гимназије.
О. Гавриловић
Најновији број
25. април 2024.
