ТРЕЋИ ЗБОРНИК ЈАПАНСКИХ БАЈКИ

У сали Културног центра, протеклог четвртка је представљена књига „Јапанске бајке 3“, која је недавно изашла у издању ИК „Кокоро“ из Београда. Поред Драгане Петровић, јапанолога, која је превела и приредила зборник бајки, говорила је Соња Вишњић Жижовић, преводилац.
- Ове приче имају нечег општег и аутентичног, у исто време. Поруке су општељудске: праведност се награђује, а зло кажњава. Неке бајке на којима смо ми одрасли су сурове и крваве. Не кажем да тога нема и у јапанским бајкама, али, Драгана је направила одабир најблажих верзија.
Уз видео презентацију, пропраћену адекватним коментарима, који су појашњавали симболе животиња и јапанских фигура, дочаран је дух Истока.
- Када сам била средњошколка, није био толико присутан интернет у нашим животима као данас, па сам у „Политикином забавнику“ наилазила на јапанске идеограме, који су ми били занимљиви и заинтересовали ме за Исток. С обзиром да волим и језике, све се лепо повезало и уписала сам Филолошки факултет. Последњих пар година, углавном се бавим превођењем са оригиналног јапанског на српски језик, изјавила је ауторка.
Двојезична књига (на срском и јапанском језику) садржи пет бајки: „Планина шкљоц-шкљоц“, „Жена ждрал“, „Шешири за Ђизе“, „Медузе без костију“ и „Дека будилац цветова“.
Богате илустрације, као и за претходне две књиге, приредио је Бојан Радојчић.