ЗДРАВКО МАТИЋ - МАТОШ

Спорт и живот саткани су од победа и пораза, евентуално неког нерешеног резултата. Међутим, када се подвуче црта, поделе бодова нема. Остаје само оно што смо за собом оставили. Здравко Матић је оставио Ивану и Филипа, сестре Бобу, Анкицу и Раду али и много оних које је научио тајнама спорта.
Говорио је да зна ко је какав фудбалер, чим види како шутне лопту. Био је тренер дечацима који су тек стасавали али и онима који су се касније остварили у великим клубовима, првотимцима и репрезентативцима. Фудбал је остао без једног од највернијих поклоника, река Сава без свог великог заљубљеника, а породица и пријатељи без свог Здравка.
Матош и спорт били су нераздвојни. Његов четверац био је државни првак велике Југославије у кајаку и квалификовао се за Олимпијске игре. Његова Мачва, Раднички, Борац, Аик... низали су и успехе и поразе. А Матош је увек био са њима. Није било важно да ли се побеђује или губи. За њега је било најбитније да се лопта котрља и да се живи спортским животом. Био је човек који ће да лупи главом о зид и истера оно своје, који ће да помогне другима пре него себи. Отац који брине, брат који штити и пријатељ који све окреће на шалу.
Све док се са осмехом сећамо Матоша, живеће и он.