ПОТРЕБНА ПОСЕБНА ПАЖЊА

Зимски период је време када се већа пажња мора поклонити неговњу собног биља које после вишемесечног периода проведеног у спољшњим временским условима мора да се прилагоди новим приликама у затвореном простору. Сама промена температуре, влажности ваздуха, извора светлости, као и места на коме је обитавала већина биљака, доводи до промена на самој биљци које се огледају у жутењу и опадању лишћа.
- Највећи број собних биљака оболи од нестручног држања и премало неге при чему се највише греши са заливањем. Преобилно заливање штетно је за биљку као и премало влаге. Треба водити рачуна и о редовном пресађивању и прихрањивању јер уколико то занемаримо биљке врло брзо изгубе своју природну отпорност и врло лако оболе ““ истиче дипл. инж. заштите биља Славица Максимовић из Пољопривредне саветодавне и стручне службе Шабац.
Собне биљке воле температуре од око 20 степени целзијуса, али и високу ваздушну влажност, па им је зато потребно орошавање. Неповољне собне температуре и сув ваздух могу проузроковати жућење листова тако да им је потребно током дана осигурати довољно светлости.
- Када се смрачи, уколико су спољне температуре доста ниске, биљке је потребно одмакнути од прозора како се преко ноћи не би смрзле. Уколико су током лета биле на отвореном обавезно их треба унети пре мразева јер већина њих не подноси температуре ниже од пет степени. Пре уношења проверити да нису заражене неком гљивичном болешћу или нападнуте од неког штетног инсекта. Одстранити увеле и пожутеле листове, а површински слој компоста заменити свежим.
Разни инсекти нападају собне биљке сишући им сокове тако да би их требало превентивно испрскати са неким од хемијских средстава зависно од штеточина. Заштита се може извршити и са неким од еколошки прихватљивих средстава. У ту сврху сами можемо направити приправак од коприве ““ узвар.
- Најчешће штеточине су управо ваши које својим исисавањем сокова из биљака узрокују њено пропадање. Готово све собне биљке напада црвени паук, посебно ако је ваздух у просторијама у којима их држимо сув и топао. Управо због тога просторије треба редовно проветравати. На лишћу се могу запазити жућкасте мрље, а са његове доње стране редовно се налази наранџасти или црвени паук у својој мрежи. Нападнуте делове биљке одстранити. Сузбијање можете извршити механички или неким од средстава намењеним за сузбијање ове штеточине.
На украсним биљкама често се могу приметит и врло ситни и опасни штетни инсекти ““ трипси. Одрасли инсекти лете, а најчешће их налазимо с доње стране листа па их можемо открити по карактеристичном измету црне боје.
- Ларве су бледожућкасте и сишу биљне сокове па тако нападнуте биљке кржљаве, листови жуте, вену, што на крају изазива цело њено пропадање. Било би најбоље једном недељно туширати је с млаком водом и брисати листове. На тај начин ћемо уклонити штеточину.
Врло честе штеточине су и лисни минери чије ларве, правећи канале, остављају жућкасте или сребрнасто беле црте испод површине листа.
- Листове може јако оштетити тако да временом одумиру. Јајашца и ларве тешко се уочавају. Најбоље би било одстранити инсекте уз помоћ лепљивих трака или усисавањем. На тај начин спречиће се полагање јаја. Нападнуте листове потребно је одстранити.
На лишћу собних биљака у ретким случајевима могу се приметити и рупе, као да их је нешто јело, а на земљи слузави трагови. То је знак да су их напали пужеви. Њих није лако пронаћи јер се завлаче у земљу. Најчешће се унесу као јаја приликом пресађивања. Сузбијају се пужомором који се стави на земљу око биљке.
- Пуно је теже утврдити болести које се појављују као секундарне појаве узроковане неправилном негом и држањем. Највећи број болести узрокују разне гљивице пепелнице (пепељаста наслага на листу и стабљици), рђе (рђаве мрље на листу, стабљици и цвету) и трулежи. Све оболеле биљке најбоље би било што пре опрезно уклонити и спалити. Болесне биљке пренети у другу просторију како би се спречило даље ширење заразе. Уколико је потребно боље је уништити целу биљку него допустити да она постане извор заразе. При томе бацити и земљу у којој је биљка била посађена, а саксију дезинфкујте врелом прокуваном водом.
За правилну употребу фунгицида, а у сврху спречавања болети, важно је тачно препознати обољење. Заштита од гљивичних болести најчешће се спроводи фунгицидима као што су „Антрацол њп 70“, „Полyрам дф“, „Бевастин“ и слично, док се за превентивне мере у спречавању трулежи користе „Ридомил мз 72 њп“, „Алиетте њп“, „Ави њп“ и њима слични.
- Све ове болести најједноставније ћете спречити уколико ваше биљке будете правилно неговали и одржавали ““ наглашава Максимовићева.