ИЛУЗИЈА

Кад опет будем драг и млад
Вратићу се у овај град.

И ићи ћемо ко некада
у тамни заклон Старог града.

Препознаће нас на Дудари
крај малог моста јаблан стари.

Опет ће
чежња да нас спута
у руно траве изван пута.

О обраћу те ко драго воће
пун дуге туге и самоће.

Љубићу твоје топло лице
под светлом звезде падалице.

Нежно ће месец љубоморе
Грлити топлу крошњу зоре.

И стиће дани неспокоја,
ал све ће проћи, песмо моја.

Само ће река љуљати снено
звездано небо потопљено.