Велимир АбрамовиЋ: ЦИВИЛИЗАЦИЈА ТЕСЛИЈАНА(треЋи део)
БОЖАНСКА РЕАЛНОСТ
У савременој науци, посебно у Физици, проучавају се само два логички степенована нивоа постојања - чулна материјална последица и формални језик. Најдубљи ниво егзистенције од кога све потиче и зависи ““ Духовни ниво, изостављен је из савремених истраживања. Просечан научник нашега доба свесно се одриче Духа, и наравно, не може теоријски да напредује на бази предвиђања надахнућем, као Тесла, већ само технолошки, помоћу безбројних покушаја (неоквантна механика ““ ЦЕРН, трагање за Хигсовим бозоном, непримерено, као у некој пародији, названим Божија честица). Као да електрон, протон и неутрон нису такође Божије честице?
Природни као и физички закони нису феномени, они се нигде не појављују, или, ако хоћемо, појављују се на питагорејски начин ““ као сама стварност. Онакве какве се данас примењују у физици, математичке формуле не изражавају крајњу природу физичких закона, него су нејасан научни језик, магијски запис.
Тек у непосредном физичком тумачењу елементарне математике, оне природно дате, а не ове људски конструисане, сусрећемо Дух у основи Физичке реалности. Интересантно је да у целокупној науци о психи - психијатрији и психологији, укључујући и експерименталну, једино у теорији архетипова Карла Густава Јунга наилазимо на живу научну свест о ултимативној важности Духа за егзистенцију материје. И у самом Јунгу очито је ту прорадило начело јединствене основне бесконачности Света - Архетип Континуума.
Генији као Тесла се у ситуације свог живота не уносе лично. Кад некога воле, они заправо воле космос оваплоћен у тој особи, а не смртника-пролазника са свим његовим слабостима које му стање живота нужно намеће.
Моје искуство провере најразличитијих Теслиних изјава показало је да он није ни филозофски, ни имагинативни тип, већ чист визионар и то у смислу у коме средњевековни језуита са Палма де Мајорке, Рамон Љуљ, дефинише фантасмагорију, на читав век пре Кеплерових Божанских слика - архетипова. Рамон сматра да је људска душа мрачна соба, (лат., цамера обсцура), са узаним отвором према Богу који у њу шаље фантасмагорије, слике Божанске реалности, које се од људске имагинације разликују по томе што су стварне.
Сви прави велики визионари су буквални, они напросто до детаља описују призоре својих визија. Исто тако је и научни визионар Тесла преносио визије у материју без икаквог логичког размишљања, које би му заиста само успорило процес утеловљавања идеја. Брзина рада у испуњавању позвања је заправо главни разлог што Тесла није оставио никакву физичку теорију. И као што природа само ствара никоме ништа не објашњавајући, тако исто понашао се и Тесла.
Добро знајући да је Тесла буквални визионар, и стога крајње поуздан, деценијама сам се питао, не шта је Тесла имао на уму, него шта је он видео пред собом, исписујући следећу необичну реченицу о свом рано преминулом брату Данилу:
„Сећање на оно што је брат постигао чинило је сваки мој покушај безвредним у поређењу са њим.“
Знао сам из анализе других Теслиних изјава, да он није био склон преувеличавању, и чак и када би му изјаве звучале фантастично, увек је имао у виду нешто врло конкретно и остварљиво, и према томе, да то што је рекао о Данилу мора да значи нешто много више од обичног претеривања у изливу братске љубави.
Пре четири године добио сам да у присуству доносиоца прочитам и одмах вратим детаљан досије Теслине породице, који је 1893-4. године урађен за потребе тајне политичке полиције Хабзбуршке монархије, одмах после Теслиног предавања у Друштву физичара у Паризу, а потом и у Краљевском Друштву у Лондону - О светлости и другим високофреквентним феноменима.
Ту сам наишао на право објашњење Теслиних чудних речи о брату: Данило Тесла је имао веома развијене парапсихолошке моћи и, када се сконцентрише, померао је ствари погледом, што Николи, поред свих напорних вежбања, никада није успело. Теслин брат Данило имао је исти дар као Даглас Хоум, медијум кога је проучавао Теслин пријатељ, познати енглески научник Вилијам Крукс, односно исту способност као Нина Кулагина.
Наравно да је тако нешто могуће. У питању је однос енергија ““ материја, који противуречи класичном закону одржања енергије. Ако речју Петар можемо да покренемо са столице човека од сто килограма или визуелним сигналом можемо да зауставимо камион, онда мора да постоји начин на који се разумно разговара и са атомима и молекулима. Не само целокупна материја, него и природни језик састоји се од поретка фреквенција светлости и према томе сваки атом има своје светлосно име. Ако су опсег, поредак и модулација фреквенција одговарајуће, атом ће нас послушати као свако разумно биће. С друге стране, ако Петра погрешно зовнемо Павле, он ће остати да седи. Неће проћи много година, а људски научни дијалог са Космосом прошириће се до нивоа знања о томе да је целокупна природа живо биће и обдарена свешћу.
Познато је да је Никола Тесла са лакоћом читао туђе мисли, (сведочења његових школских другова из Госпића, Граца и Прага), предвиђао догађаје, (1899. у Филаделфији је силом задржао групу познаника да не отпутују возом, који је те ноћи имао тешку хаварију; Ј.П.Моргана је одвратио од путовања Титаником о чему у Моргановом архиву постоји његов запис уз који је приложена карта прве класе за Титаник), био врхунски хипнотизер, (њујоршка вечера са личким боксерима браћом Живић, које је неприметно хипнотисао заједно са Џоном О“™Нилом и пуковником Тошићем, о чему је писао и Њујорк Тајмс), али поменути изузетан дар брата Данила није имао.
Природни као и физички закони нису феномени, они се нигде не појављују, или, ако хоћемо, појављују се на питагорејски начин ““ као сама стварност. Онакве какве се данас примењују у физици, математичке формуле не изражавају крајњу природу физичких закона, него су нејасан научни језик, магијски запис.
Тек у непосредном физичком тумачењу елементарне математике, оне природно дате, а не ове људски конструисане, сусрећемо Дух у основи Физичке реалности. Интересантно је да у целокупној науци о психи - психијатрији и психологији, укључујући и експерименталну, једино у теорији архетипова Карла Густава Јунга наилазимо на живу научну свест о ултимативној важности Духа за егзистенцију материје. И у самом Јунгу очито је ту прорадило начело јединствене основне бесконачности Света - Архетип Континуума.
Генији као Тесла се у ситуације свог живота не уносе лично. Кад некога воле, они заправо воле космос оваплоћен у тој особи, а не смртника-пролазника са свим његовим слабостима које му стање живота нужно намеће.
Моје искуство провере најразличитијих Теслиних изјава показало је да он није ни филозофски, ни имагинативни тип, већ чист визионар и то у смислу у коме средњевековни језуита са Палма де Мајорке, Рамон Љуљ, дефинише фантасмагорију, на читав век пре Кеплерових Божанских слика - архетипова. Рамон сматра да је људска душа мрачна соба, (лат., цамера обсцура), са узаним отвором према Богу који у њу шаље фантасмагорије, слике Божанске реалности, које се од људске имагинације разликују по томе што су стварне.
Сви прави велики визионари су буквални, они напросто до детаља описују призоре својих визија. Исто тако је и научни визионар Тесла преносио визије у материју без икаквог логичког размишљања, које би му заиста само успорило процес утеловљавања идеја. Брзина рада у испуњавању позвања је заправо главни разлог што Тесла није оставио никакву физичку теорију. И као што природа само ствара никоме ништа не објашњавајући, тако исто понашао се и Тесла.
Добро знајући да је Тесла буквални визионар, и стога крајње поуздан, деценијама сам се питао, не шта је Тесла имао на уму, него шта је он видео пред собом, исписујући следећу необичну реченицу о свом рано преминулом брату Данилу:
„Сећање на оно што је брат постигао чинило је сваки мој покушај безвредним у поређењу са њим.“
Знао сам из анализе других Теслиних изјава, да он није био склон преувеличавању, и чак и када би му изјаве звучале фантастично, увек је имао у виду нешто врло конкретно и остварљиво, и према томе, да то што је рекао о Данилу мора да значи нешто много више од обичног претеривања у изливу братске љубави.
Пре четири године добио сам да у присуству доносиоца прочитам и одмах вратим детаљан досије Теслине породице, који је 1893-4. године урађен за потребе тајне политичке полиције Хабзбуршке монархије, одмах после Теслиног предавања у Друштву физичара у Паризу, а потом и у Краљевском Друштву у Лондону - О светлости и другим високофреквентним феноменима.
Ту сам наишао на право објашњење Теслиних чудних речи о брату: Данило Тесла је имао веома развијене парапсихолошке моћи и, када се сконцентрише, померао је ствари погледом, што Николи, поред свих напорних вежбања, никада није успело. Теслин брат Данило имао је исти дар као Даглас Хоум, медијум кога је проучавао Теслин пријатељ, познати енглески научник Вилијам Крукс, односно исту способност као Нина Кулагина.
Наравно да је тако нешто могуће. У питању је однос енергија ““ материја, који противуречи класичном закону одржања енергије. Ако речју Петар можемо да покренемо са столице човека од сто килограма или визуелним сигналом можемо да зауставимо камион, онда мора да постоји начин на који се разумно разговара и са атомима и молекулима. Не само целокупна материја, него и природни језик састоји се од поретка фреквенција светлости и према томе сваки атом има своје светлосно име. Ако су опсег, поредак и модулација фреквенција одговарајуће, атом ће нас послушати као свако разумно биће. С друге стране, ако Петра погрешно зовнемо Павле, он ће остати да седи. Неће проћи много година, а људски научни дијалог са Космосом прошириће се до нивоа знања о томе да је целокупна природа живо биће и обдарена свешћу.
Познато је да је Никола Тесла са лакоћом читао туђе мисли, (сведочења његових школских другова из Госпића, Граца и Прага), предвиђао догађаје, (1899. у Филаделфији је силом задржао групу познаника да не отпутују возом, који је те ноћи имао тешку хаварију; Ј.П.Моргана је одвратио од путовања Титаником о чему у Моргановом архиву постоји његов запис уз који је приложена карта прве класе за Титаник), био врхунски хипнотизер, (њујоршка вечера са личким боксерима браћом Живић, које је неприметно хипнотисао заједно са Џоном О“™Нилом и пуковником Тошићем, о чему је писао и Њујорк Тајмс), али поменути изузетан дар брата Данила није имао.
(Приредио: Слободан Теодоровић)
Најновији број
30. април 2025.
