ХРАМ РАДОСТИ ИЗНАД ШАПЦА

У срцу Летњиковачке шуме, која је последњих пар година постала права оаза за одмор и рекреацију свима који воле природу, налази се храм за који кажу да изгледа „као да је одувек био ту“. Као да му је баш ту где јесте, и било место.
- Пре свега, ово је заједница са много емоција и љубави коју су људи препознали и осетили да јој припадају. Нема разлике међу нама, све радимо заједно, као породица, другари који су блиски једни другима. Сви су добродошли и осећају се као код куће. Велики део простора је дат деци ““ да певају шетају, трче по храму, рекао је Раде Тодоровић, старешина цркве.
И заиста, после прве литургије у августу, на Велику Госпојину, спонтано је формиран хор од педесеторо деце који пре тога нису имали никаквог додира са црквеним појањем. Води их теолог Катарина Симић, која је своју љубав према музици годинама неговала у КУД „Бранко Крсмановић“ у Београду.
- Дошла сам са сестром, ја нисам хтела, рекла сам да не знам да певам, али, остали су ме скоро довукли до певнице и од тада смо нераздвојни. Ако дођем бесна или нерасположена, овде све нестане и испуни ме срећа. Све их волим и тешко ми је ако морам да пропустим литургију или пробу, поверила нам је чланица хора, Катарина Јовић.
У протеклих годину дана урађена је комплетна столарија, керамика, обављени малтерски радови, постављено је 500 квадрата бехатона, уведена струја и подно грејање, не само у унутрашњости, него и на степеништу, при уласку у храм.
- Наш пријатељ, Душан Марковић, урадио је комплетну фасаду, коју нам је поклонила „Зорка Тикурила“, што је био један од многих прилога наших парохијана и пријатеља. Од кућице за мајсторе направили смо мали парохијски дом и црквену продавницу. До сада је урађено 40 квадрата фресака - поклон фрескописца Анастасија Радовића, који са својом екипом наставља радове следеће недеље, додао је свештеник Раде.
Све се слаже, коцкица по коцкицу, у један савршен мозаик. Очигледно је да иза свега стоји добра воља и велики труд са много љубави. Ентузијазам и радни елан свештеника, понели су и остале да им се придруже. Поред старешине, овде служе Слободан Живановић и Александар Петровић и два ђакона ““ Михаило Симић и Бранко Илић.
- Договорили смо се са Центром за стручно усавршавање да напишемо заједнички захтев Градској управи, да се уради паркинг који бисмо заједно користили. Овде долазе људи на семинаре из Зрењанина Лесковца, Пирота, из разних крајева Србије и требало би да понесу лепу слику и поруку. Ускоро ћемо урадити игралиште за децу и поставићемо десетак сетова клупа и столова, да извучемо људе из града, да дођу лети у природу. Топаловићи из Липолиста ће нам довести пејзажног архитекту који ће оплеменити простор. Ове седмице, изнад улазних врата у храм, поставићемо пет квадрата мозаика који је урадио Милан Николић. У плану имамо и црквену салу, важно нам је да људи не оду одмах кући после литургије него да остану да заједно доручкујемо и разговарамо, пре свега, да се дружимо.
Људи радо долазе у овај храм. На литургији, црква је пуна верника, од којих је највише парохијана, али и људи из осталих делова града. Недавно је подигнута палионица посвећена Светом Нектарију Егинском.
Храм Свете Тројице је постао прави бисер Шабачке епархије и пример и путоказ за све нас. „Познали смо их по делима њиховим“.
„Када је малој Анђели шене литургије, позвао сам све да се заједно помолимо за здравље детета а другаре да отпевају песму „Данас нам је диван дан“, што су деца спремно дечекала. Људима је у почетку било необично да чују ту песму у цркви, а сада је традиционална, увек је певамо када је неком од њих рођендан.“
свештеник Раде Тодоровић
Једном приликом, док су мајстори радили керамику, неко је припремио ручак и поставио сто са кутијама пуних роштиља, салате и домаћих колача. Било је ситуација кад смо се договарали и знали кад ће ко да припреми храну, али тај пут нисмо знали ни ко је донео ни кад је дошао ни отишао. До данас нисмо сазнали.
ђакон Михаило Симић