ОПШТИНА ВЛАДИМИРЦИ
НЕПОНОВЉИВА МАРТА
Недавно је отворена изложба фотографија Марте Јагодић. Марта је девојчица која је са својих четрнаест година имала своју прву изложбу у Библиотеци “Диша Атић“. У међувремену Марта је расла и излагала и остала онаква каква је и била, радознала и неозбиљна. Излагала је: 2011. Библиотека „Диша Атић“ Владимирци (самостална) 2012. Библиотека „Диша Атић“ Владимирци (заједничка изложба радова полазника радионице о фотографији), 2013. СКЦ (са фотосекцијом Школе за уметничке занате из Шапца) 2013. Ириш Паб Шабац (самостална) 2014. СКЦ Београд (са фотосекцијом Школе за уметничке занате из Шапца) 2014. Ириш Паб Шабац, 2015. Библиотека Владимирци.
Изложбу Марте Јагодић заједно су реализовали удружење СУГАР ХЕАД и Библиотека За музички доживљај постарао се ДЈ СЕТ Дракулић вс Стојадиновић.
Милан Ћосић о изложби је рекао:
- Дакле, вечерас смо овде због Марте. Добро дошли. Ово је њена изложба. Сви ми који смо дошли на ову изложбу овде смо због Марте. Само Марта овде није због себе. Марта је, и вечерас и обичним данима, увек, помало против себе. Нама то изгледа као да је и против целог света. Нама године дозвољавају да ствар тако посматрамо а Марта своје године помало злоупотребљава да тако и буде.
Марта касни. Марта је неодговорна. Марта је толико спора да једва проживи десет нормалних минута у једном сату. Марта има крупне очи испод ретких трепавица на чијим крајевима увек виси по нека суза. Није ни чудо. Марта мисли да је не разумеју, а ми мислимо да она за наше грдње и прекоре не хаје.
Добро, ми је волимо само нас помало нервира. Зато што јој увек опростимо. Зато што арчи свој таленат. Зато што се не труди мало више да све ово буде мало боље. А купићемо по неки њен рад. И неће Марта тражити за то превише чак и ако не буде могла да од зараде плати штампање фотографија. Увек ће неко платити. Лаза ил Маринко, Угљеша ил Наталија, ил неко трећи или пети. И сви ће јој рећи: „Да си нас послушала кад смо ти говорили не би ми сад извртали џепове. Не би ми сад лупали главу само да си хтела да радиш како кажемо...“
А да је хтела можда онда то не би била ова Марта. И вероватно то не би биле овакве фотографије на овој изложби. И вероватно то не би била ова изложба до које Марти као да није толико стало ...
А можда то не би било ни ово пролеће у којем ће се Марта, беспоговорно заљубити и у којем ће небо имати боју њених очију.
А док је овако како је, хајде да мало заједно гледамо Мартине фотографије..., надахнуто је говорио Ћосић у вечери за незаборав.
Изложбу Марте Јагодић заједно су реализовали удружење СУГАР ХЕАД и Библиотека За музички доживљај постарао се ДЈ СЕТ Дракулић вс Стојадиновић.
Милан Ћосић о изложби је рекао:
- Дакле, вечерас смо овде због Марте. Добро дошли. Ово је њена изложба. Сви ми који смо дошли на ову изложбу овде смо због Марте. Само Марта овде није због себе. Марта је, и вечерас и обичним данима, увек, помало против себе. Нама то изгледа као да је и против целог света. Нама године дозвољавају да ствар тако посматрамо а Марта своје године помало злоупотребљава да тако и буде.
Марта касни. Марта је неодговорна. Марта је толико спора да једва проживи десет нормалних минута у једном сату. Марта има крупне очи испод ретких трепавица на чијим крајевима увек виси по нека суза. Није ни чудо. Марта мисли да је не разумеју, а ми мислимо да она за наше грдње и прекоре не хаје.
Добро, ми је волимо само нас помало нервира. Зато што јој увек опростимо. Зато што арчи свој таленат. Зато што се не труди мало више да све ово буде мало боље. А купићемо по неки њен рад. И неће Марта тражити за то превише чак и ако не буде могла да од зараде плати штампање фотографија. Увек ће неко платити. Лаза ил Маринко, Угљеша ил Наталија, ил неко трећи или пети. И сви ће јој рећи: „Да си нас послушала кад смо ти говорили не би ми сад извртали џепове. Не би ми сад лупали главу само да си хтела да радиш како кажемо...“
А да је хтела можда онда то не би била ова Марта. И вероватно то не би биле овакве фотографије на овој изложби. И вероватно то не би била ова изложба до које Марти као да није толико стало ...
А можда то не би било ни ово пролеће у којем ће се Марта, беспоговорно заљубити и у којем ће небо имати боју њених очију.
А док је овако како је, хајде да мало заједно гледамо Мартине фотографије..., надахнуто је говорио Ћосић у вечери за незаборав.
С.К.
Најновији број
25. април 2024.
