СЛИКА НАШИХ НАРАВИ

У години када Шабачко позориште обележава сто седамдесет пет година постојања ансамбл Шабачког позоришта за веома кратко време на Велику сцену „Љубиша Јовановић“ поставио је две комедије. Осликавајући друштво али и људске нарави уз врцави хумор, гегове, импровизације, сценске покрете за које је био задужен Петар Пјер Рајковић, шабачкој публици понудили су две незаборавне вечери.
„Гњида“ у девет слика
„Е, па, драги моји суграђани, то вам је што вам је. И ако желите да нам овај наш лепи мали град напредује мораћете са мном да сарађујете било вам драго или не“, рече победоносно Марица Гњидић (Драгана Радојевић), новопостављена градоначелница. Некадашњи пробисвет, цинкара, муваторка сплеткама успела је да постигне оно што је, како рече, „наредба одозго“. Слика добро позната сваком од нас јер се и у позоришту огледа наша стварност. И управо Иво Брешан, хрватски драмски писац, сценариста и романописац, у својој комедији „Гњида“ доноси вечиту причу, доживљену и проживљену по ко зна који пут, о игри позиције и опозиције уочи избора.
Жанром слепстик комедије, у коме до изражаја долази покрет уз гег, импровизацију и персифлажу, приказан је социолошки миље нашег друштва без икаквих моралних, а још мање естетских вредности. Несвесни онога што се у потаји спрема Кулић (Боривој Божанић), Недељка (Деана Костић), Мима (Александра Ристић), Шкрапић (Слободан Петрановић Шарац), Рита (Ксенија Мелентић), Бакота (Синиша Максимовић), Соња (Ивана Јокић), Зекан (Љубиша Баровић), Биби (Никола Брековић), Шишко (Марко Ивановић), Свиле (Лазар Максић) постају пиони у рукама много већих сила које у лакоћи манипулације проналазе моћан кључ за постизање циљева. И како рече редитељка Снежана Удицки „све у сврху прављења представе за народ, али не у позоришту, већ на много опаснијем месту“.
„Том, Дик и Хари“ у српској режији
Праизведба комедије Реја Кунија „Том, Дик и Хари“, коју је енглески драмски писац, глумац и редитељ, написао у коауторству са својим сином Мајклом, у режији Андрее Аде Лазић у уторак, 7. априла, заживела је на Великој сцени „Љубиша Јовановић“ под именом „Кидај из моје кухиње!“
У чаролију Кунијеве водвиљске игре и причу о браћи Кервуд запловили су Владимир Милојевић (Том Кервуд), Страхиња Баровић (Дик Кервуд), Милош Војновић (Хари Кервуд), Соња Милојевић (Линда Кервуд), Анета Томашевић (Госпођа Потер), Кристина Пајкић (Санија), Љубиша Баровић (Аљуш), Иван Томашевић (Наредник Даунс) и Петар Лазић (Борис). Кроз смех и сузе, на путу пуном препрека, до остварења циља да Том настави име Кервудових усвајањем бебе, а да Санија и Аљуш, емигранти са Косова, пронађу породицу у Шиперд Бушу у Лондону, проведена је публика у веома брзој сценској игри. Игри у коме је засијала класична, елегантна енглеска комедија и то после двадесет четири године када је на истој овој сцени Александар Ђорђевић, позоришни, филмски и телевизијски редитељ, поставио прву Кунијеву комедију „Кидај од своје жене“ преименовану у „Живот је леп“.
Млада генерација глумаца уз подршку ветерана Кунијевих представа, које су на сцену стигле захваљујући драматургу Драгани Бошковић, одали су, у години када се обележава десетогодишњица смрти Александра Ђорђевића, на прави, Кунијевски начин, почаст једном од великана српске, али и шабачке, позоришне сцене.