ШАБАЧКА ОАЗА ОКОМ СЛИКАРА

Другу годину за редом у предивном простору Средње пољопривредне школе са Домом ученика чланови Удружења ликовних стваралаца Шапца пронашли су инспирацију за своје стваралачке подухвате. Тродневна Ликовна колонија „Априлски сусрети“, отворена прошлог петка, окупила је осам сликара међу којима су били и Душко Хаџић из Сремске Митровице и Лилијан Картјард из Аустралије.
- Сваки пут кад ме позову врло радо се одазовем. Надам се да ћу оставити и неку добру слику. Управо стојите пред једним од дела на којем у мојој новој сликарској форми све оно што стоји испред, иза нас, а што је реално, у овом случају фотографија, широким потезима четкице, а гледајући то у простору, формирам свој облик а да не одем у апстрактно сликарство. Тежим ка реалним формама ““ рекао је Хаџић, уметник снажног стваралачког порива чији нови правац назван „Искрено сликарство потеза сликарског“ компонује универзалност занатске вештине, времена, простора, звука, светлости у реално-апстрактним потезима.
Сунчано, топло време, пријатна домаћа атмосфера Средње пољопривредне школе, сусретљивост домаћина, пружили су више од обичне инспирације уметничком оку.
- Нашао сам стари пањ који ме је понео својом ликовношћу. Окружење је предивно. Основни и најлепши циљ сваке колоније је што увек нови људи долазе и свако има неко своје искуство, како сликарско тако и животно. Упознамо се и са неким новим техникама, погледима на сликарство, на разне ствари што се тиче уметности. Надопуњујемо се ““ истакао је Душан Бујишић, члан УЛСШ од 1976. године.
Лепоти простора није одолела ни сликарка Љиљана Ђапић, једна од три даме међу колегама сликарима.
- Мислим да овај мир у природи подстиче и неки мир у нама што је услов за креативо изражавање и стварање. Веома нам је лепо, инспиративно. Подстиче медитацију ““ додала је Љиљана на чијем се сликарском платну већ нашао пролаз симболично означавајући пут у нешто ново.
Међу сликарима млађе генерације нашао се и, како сам за себе каже, „мачвански сликар весељак“ Жељко Драгићевић, из Совљака.
- Утисци су предивни. Јучерашња енергија, доброта, ширина ових људи, гостопримство, опило ме је. Сећам се како је овај амбијент изгледао деведесет осме, девете, када сам уписивао Академију. Прошло је прилично времена. По позиву мог драгог проф. Пеладића дошао сам и остао без текста. Као да смо у неком светском простору ““ није крио одушевљење током суботњег рада Жељко. Зато је и на његовом платну централно место нашла зграда школе и њен амблем ““ златна рука из које ниче класје. А из њега мотив уметникових „Дринских вила“.
Креативно стваралаштво сликара, инспирисано шабачком оазом мира, тишине, привукло је и ученице четвртог разреда ОШ „Јанко Веселиновић“ Анастасију Марковић и Милицу Поповић које су, између осталог, свратиле и на час јахања, али и ученике „Натине“ школе.
- Ми уживамо са сликарима као што уживамо и сваки дан са децом која иду у школу код нас. Мислимо да смо у предности у односу на остале школе у Шапцу пошто имамо и Дом ученика. И Дом и школу окружује предивно двориште и економија. Трудимо се да сваки дан све више радимо на улепшавању простора. Кажу да је „лепота у оку посматрача“ тако да сликари могу да виде све ове лепоте које ми имамо па да их пренесу на платно. Оно што је најбитније је да ово постане традиција и да сваке године организујемо овакве сусрете на обострано задовољство. Иза свега овога стоји велики рад почевши од директора школе, преко руководства, до наставног особља ““ рекла је Тања Николић, управница Дома.
„Увек је задовољство за уметника када изађе из свог атељеа и свакодневног окружења и ради окружен људима који су из његове бранше, размењује искуства, идеје, види како други раде, нарочито у овако лепом амбијенту.“
Јелена Спасојевић, сликарка
„Фотографија пејзажа преточена помало кубистички на платно одраз је тренутног расположења у предивном простору Средње пољопривредне школе са Домом ученика.“
Горан Бујишић,
сликар
„Шта рећи, а да већ други нису рекли. Предивна природа, дивни људи. Жал што колонија не траје дуже.“
Немања Јовичић,
сликар