ДРУЖЕЊА
ЗАБАВА У БЕЧЕЈУ - ОДМОР НА ФРУШКОЈ ГОРИ
Протекли четвртак, једанаести јун 2015. године, уобичајен радни дан, са температуром и преко 30 степени Ц, радници иду на посао, ђаци у школе, а пензионери траже предах у неком прохладном кутку.
Тог дана за бројне пензионере, чланове Удружења пензионисаних радника МУП припремљена је предивна забава и дружење у Бечеју, од стране Удружења пензионисаних радника МУП ПУ Бечеј, у ресторану “Дон Кихот“ у реновираној ветрењачи, која је подигнута давне 1896. године, обрасла у стогодишња стабла, чије крошње прекривају продирање сунчевих зрака чинећи боравак, баш, пријатним.
Бројне госте поздравио је добродошлицом, председник, поменутог удружења Фехер Ференц, наводећи бројне разлоге за оснивање оваквог удружења, а потом је гостима представио слику свога града, града Бечеја, који је подигнут на десној обали реке Тисе, један од лепших градова Војводине, са богатом историјском прошлошћу, старом близу 1.000 година. Име града први пут је евидентирано 1091. године.
Давне 1238. године угарски краљ Бела ИВ поклонио је град Бечеј, са околином крсташким калуђерима из Столног Београда.
У ЏВ веку град Бечеј је био у поседу српског деспота Ђурђа Бранковића. Потом Бечеј освајају Турци, на челу са Мехмед пашом Соколовићем. По завршетку И светског рата град Бечеј улази у састав Краљевине Србије, односно Краљевине СХС.
Земља око Бечеја је изузетно плодна и родна. Град обилује са бројним културно историјским знаменитостима, бројним спортским теренима. Има одличне услове за лов и риболов. Уосталом позивам присутне да у одређеном тренутку, данашњег боравка у овом граду, обиђу град и упознају се са његовом лепотом.
После поздравног говора Ференц је поделио Плакете заслужним појединцима и удружењима, међу којима је и удружење пензионисаних радника МУП Шабац, а потом је изведен богат културно-уметнички и забавни програм од стране КУД “Шандор Петефи“ и чланова АНИП “Ђидо“ из Бечеја.
Висока температура диктирала је темпо забаве у ресторану, па су се многи одлучили да у међувремену обиђу град, имали су прилику да уживају поред реке Тисе, а потом да посете Центар града ““ централни градски трг који краси зграда Општине Бечеј, чија је изградња отпочета 1884. а завршена 1905. На градском тргу подигнуте су православна и католичка црква. Православна црква грађена је од 1851. до 1858. и посвећена је св. великомученику Георгију на њој су три торња, што симболише свето тројство.
Католичка црква подигнута на темељима старије цркве 1830. године, посвећена Великој Госпојини.
Посебно интересовање код гостију привлачила је посета старинском дворцу “Дунђерски“ кога је подигао 1923. године, херцеговачки досељеник, Богдан Дунђерски (1862 -““1943) велепоседник, а по угледу на европске великопоседнике. Дворац се простире на преко 65 хектара плодне оранице, на којој је прелепи парк, са бројним стазама, језером, ергелом, итд.
Напуштајући Бечеј и његове знаменитости Шапчани су одсели у дебелој хладовини Фрушке Горе, где им је изгледа било најпријатније.
Тог дана за бројне пензионере, чланове Удружења пензионисаних радника МУП припремљена је предивна забава и дружење у Бечеју, од стране Удружења пензионисаних радника МУП ПУ Бечеј, у ресторану “Дон Кихот“ у реновираној ветрењачи, која је подигнута давне 1896. године, обрасла у стогодишња стабла, чије крошње прекривају продирање сунчевих зрака чинећи боравак, баш, пријатним.
Бројне госте поздравио је добродошлицом, председник, поменутог удружења Фехер Ференц, наводећи бројне разлоге за оснивање оваквог удружења, а потом је гостима представио слику свога града, града Бечеја, који је подигнут на десној обали реке Тисе, један од лепших градова Војводине, са богатом историјском прошлошћу, старом близу 1.000 година. Име града први пут је евидентирано 1091. године.
Давне 1238. године угарски краљ Бела ИВ поклонио је град Бечеј, са околином крсташким калуђерима из Столног Београда.
У ЏВ веку град Бечеј је био у поседу српског деспота Ђурђа Бранковића. Потом Бечеј освајају Турци, на челу са Мехмед пашом Соколовићем. По завршетку И светског рата град Бечеј улази у састав Краљевине Србије, односно Краљевине СХС.
Земља око Бечеја је изузетно плодна и родна. Град обилује са бројним културно историјским знаменитостима, бројним спортским теренима. Има одличне услове за лов и риболов. Уосталом позивам присутне да у одређеном тренутку, данашњег боравка у овом граду, обиђу град и упознају се са његовом лепотом.
После поздравног говора Ференц је поделио Плакете заслужним појединцима и удружењима, међу којима је и удружење пензионисаних радника МУП Шабац, а потом је изведен богат културно-уметнички и забавни програм од стране КУД “Шандор Петефи“ и чланова АНИП “Ђидо“ из Бечеја.
Висока температура диктирала је темпо забаве у ресторану, па су се многи одлучили да у међувремену обиђу град, имали су прилику да уживају поред реке Тисе, а потом да посете Центар града ““ централни градски трг који краси зграда Општине Бечеј, чија је изградња отпочета 1884. а завршена 1905. На градском тргу подигнуте су православна и католичка црква. Православна црква грађена је од 1851. до 1858. и посвећена је св. великомученику Георгију на њој су три торња, што симболише свето тројство.
Католичка црква подигнута на темељима старије цркве 1830. године, посвећена Великој Госпојини.
Посебно интересовање код гостију привлачила је посета старинском дворцу “Дунђерски“ кога је подигао 1923. године, херцеговачки досељеник, Богдан Дунђерски (1862 -““1943) велепоседник, а по угледу на европске великопоседнике. Дворац се простире на преко 65 хектара плодне оранице, на којој је прелепи парк, са бројним стазама, језером, ергелом, итд.
Напуштајући Бечеј и његове знаменитости Шапчани су одсели у дебелој хладовини Фрушке Горе, где им је изгледа било најпријатније.
М. Ботић
Најновији број
25. април 2024.
