ПРИВОДИ СЕ КРАЈУ ЖЕТВА ПШЕНИЦЕ
ПРИНОСИ ПОДБАЦИЛИ
Током протекле седмице на територији Шапца, Владимираца, Коцељеве и Богатића пожњевено је око осамдесет одсто пшенице. Овогодишњи принос, по речима дипл. инж. ратарства Светлане Златарић из Пољопривредне саветодавне и стручне службе Шабац кретао се од две до седам тона по хектару.
- Са приносом нисмо задовољни. Очекујемо да у просеку буде 2,8 тона по хектару што је веома мало. Ако упоредимо са жетвом јечма можемо рећи да су пољопривредни произвођачи лошије прошли када је у питању принос пшенице јер је код јечма он ишао и преко седам тона по хектару. Временски услови били су такорећи неповољни. Оскудевали смо у влази, а температуре су условљавале убрзани пролаз кроз фенофазе код стрних жита, а поготово пшенице која је остала ниска, а класови мањи. Ипак, без обзира на временске услове то је мали принос с обзиром да располажемо добрим сортиментом који има велики потенцијал чак и преко десет тона по хектару - рекла је Златарићева.
И овога пута до изражаја је дошло занемаривање придржавања основним правилима агротехнике што је бољка наших пољопривредних произвођача. Само примена пуне агротехнике може довести да добрих и задовољавајућих приноса.
- Сведоци смо да је у току године распоред падавина био оскудан и различит па се сам почетак сетве отегао, односно продужио негде до новембра месеца. Закашњење сетве повлачи и смањење приноса. Због климатских услова дошло је до слабијег бокорења. Уколико се испоштује оптимални рок сетве самим тим можемо очекивати и да бокорење буде добро и да добијемо од петсто до седамсто клијавих биљака. Сваки принос испод пет тона је неоправдан принос и само иде у губитак. На климатске услове не можемо да утичемо али само применом агротехнике која подразумева добар избор сортимента, сетву на време, основно предсетвено ђубрење, прихрану и све то на основу анализе земљишта, можемо остварити задовољавајуће приносе - истакла је Златарићева.
- Са приносом нисмо задовољни. Очекујемо да у просеку буде 2,8 тона по хектару што је веома мало. Ако упоредимо са жетвом јечма можемо рећи да су пољопривредни произвођачи лошије прошли када је у питању принос пшенице јер је код јечма он ишао и преко седам тона по хектару. Временски услови били су такорећи неповољни. Оскудевали смо у влази, а температуре су условљавале убрзани пролаз кроз фенофазе код стрних жита, а поготово пшенице која је остала ниска, а класови мањи. Ипак, без обзира на временске услове то је мали принос с обзиром да располажемо добрим сортиментом који има велики потенцијал чак и преко десет тона по хектару - рекла је Златарићева.
И овога пута до изражаја је дошло занемаривање придржавања основним правилима агротехнике што је бољка наших пољопривредних произвођача. Само примена пуне агротехнике може довести да добрих и задовољавајућих приноса.
- Сведоци смо да је у току године распоред падавина био оскудан и различит па се сам почетак сетве отегао, односно продужио негде до новембра месеца. Закашњење сетве повлачи и смањење приноса. Због климатских услова дошло је до слабијег бокорења. Уколико се испоштује оптимални рок сетве самим тим можемо очекивати и да бокорење буде добро и да добијемо од петсто до седамсто клијавих биљака. Сваки принос испод пет тона је неоправдан принос и само иде у губитак. На климатске услове не можемо да утичемо али само применом агротехнике која подразумева добар избор сортимента, сетву на време, основно предсетвено ђубрење, прихрану и све то на основу анализе земљишта, можемо остварити задовољавајуће приносе - истакла је Златарићева.
О. Г.
Најновији број
25. април 2024.
