ПЧЕЛЕ ТРЕБА ВОЛЕТИ

Смештена у пролазу поред „Чачанске банке“ у улици Карађорђева 77 пчеларска радња „Пчеларство Нена“ готово је неприметна. Омалена просторија испуњена пчеларским производима, прибором, опремом и свим осталим потребштинама добро је знана већ двадесетак година пчеларима на подручју Шапца па и шире. А то је и довољно, јер како каже власница Невена Васић, свој посао не би мењала ни за шта друго и поред тога што кризне године нису заобилазиле ни пчеларе.
- Ово ми се свиђа, не оптерећује ме. Рад са људима, посебно са пчеларима, није уопште тежак. Срећете се са разним људима, већином пчеларима. Радња као радња даје ми неку сигурност. То је нешто што је моје. Могу да радим, привређујем. Онолико колико радим толико и добијем. Колико имам муштерија имам. Пчеларство је ограничена делатност и ви имате муштерија колико имате. Ако је то двеста онда је двеста. Нема више ““ прича са осмехом Нена.
Све је кренуло из љубави према пчелама јер помажући своме супругу у пчелињаку заволела је овај посао који јој је добродошао после останка без радног места у „Шећерани“. Иако јој се, као машинском инжењеру, нудила прилика да ради у „Картонажи“ решила је да истраје у својој намери.
- Мој муж Драган бави се пчеларством јако дуго, још док смо студирали. Има и четрдесет година. Уз деду је кренуо. Куповали смо све живо у Београду. У Шапцу није постојала оваква радња сем Задруге коју су угасили. Било је у склопу „АИКА“ и „Шабац промета“ па је и то било угашено. Познајући материју решила сам да отворим радњу. Почетак као почетак јесте био тежак док нису људи упознали место, делатност, шта има, шта нема, шта ће бити, шта неће бити. Пчеларство пре двадесет година у односу на сад је било много мање развијено тако да је било и мање пчелара. Прве две, три године биле су тешке, а наредних десет одличне. Пчеларство је било у експанзији, развитку. Скоро цела Босна долазила је код нас. У то време радња оваквог типа била је само у Лозници и Митровици. Били смо баш опремљени што се тиче опреме, прибора, лекова за пчеле. А онда, чим је ударила криза и светска и наша, ударила је и у пчеларству. Дошле су лоше године. Прошла је била катастрофална. Капи меда нисмо имали иако поседујемо сада тридесет пет кошница од првобитних осамдесет. Ко је селио кошнице нешто је и имао - присећа се Нена која је првих петнаест година ортачки водила радњу, а последњих пет сама одолева изазовима данашњице.
После кише увек дође сунце па тако и у пчеларству. Киша, присуство влаге донели су и берићетни период багрема. Уз мешавину липе, ливаде, дивље и питоме купине, малине, па и медљике и сунцокрета за пчеларе ове године нема зиме.
- Пчеле стварно треба волети, а и оно што радите. Пчеларство је посебно. Ако човек воли пчеле он их се и не плаши и зато може да ради око њих. Љубав не доноси паре па тако морате да имате и неке користи. Чим имате лепу корист од тога то је још већа љубав. Нормално, и та финансијска добит је јако важна и битна. Ако немате добит од пчела не можете да улажете у њих. Ни да проширујете, ни да купујете матице, ни да их храните зими погачама или у јесен сирупом. Све то захтева новац. Ако немате повратно, ако не зарадите од меда, како ћете да уложите у то. Оне дају а ви дајете њима. То је то.
У пчеларским водама је веома мало жена што се може приметити и на пољопривредним и ветеринарским факултетима где су већином предавачи мушкарци. Зато је и околина на Нену одреаговала са неповерењем на почетку али је после, захваљујући свом знању, стекла поверење не само купаца пчелињих производа већ и искусних пчелара, а поготово почетника.
- Рад са мужем у пчелињаку доста ми је помогао. Волим ову материју па прелиставам и његове књиге. Његова искуства преносим и другим пчеларима. Видели су да нешто знам и да им никада нисам рекла нешто погрешно. Не могу ни баш све да знам јер сваки пчелар има свој систем рада. Свако је паметан на свој начин што се тиче пчеларства. Дође маса пчелара, а посебо почетника, да пита како, шта треба да уради. Чак ме питају како да ужиче рам. Од основних ствари па да неких о лечењу пчела, узимљавању, храњењу. Питају све и свашта. Све што знам кажем. Што не знам кажем извините ““ додаје са осмехом Нена.
Време и околина су се мењали а Ненина пчеларска радња остала је као и првих дана. Старо здање, окружено новим зградама, постало је свет за себе.
- Околина се мало више променила. Ово је делатност која је ограничена са купцима. Када долазе долазе стално једни те исти. Долазе само пчелари, понеко од муштерија које купују производе од пчела, полен, прополис и мед. Цело ово окружење врло често се мења, бутици, остало, а ми остајемо овде двадесет година. Тешко али опстаје се.
Нена је активна и у Пчеларском друштву Шабац. Помаже око учлањивања, прикупљања чланарина, прослеђивања информација о предавањима, састанцима Друштва.
- У радњи имају све информације у вези Пчеларског друштва. Чак и о организованим одласцима било на излет или у посету неком пчелињаку, одласку на сајмове као што је „Таш“ или у фебруару Београдски велики сајам пчеларства на који долазе и Бугари, Мађари, Словенци, Хрвати.
Иако одбија да призна да је пчеларска енциклопедија у малом ова жена својим дугогодишњим радом показала је да и у претежно мушком послу за жене има места. А и зашто не би када је потребно само волети оно што радиш. Љубав отвара многа врата па и она од пчелињег света који на дар узвраћа уздарјем.