МАРКО БИНГУЛАЦ, ДИРЕКТОР НАРОДНОГ МУЗЕЈА ШАБАЦ НАЈАВЉУЈЕ НОВУ СТАЛНУ ПОСТАВКУ
ГРАД ПРВАКА, ЈУНАКА И ВЕСЕЉАКА
И поред реконструкције шабачки музеј успешно организовао изложбе и ван Србије . Поносни смо како смо обележили стогодишњицу од почетка Великог рата . 5. новембра отварање нове сталне поставке која је годинама припремана и због које је музејски простор пажљиво реконструисан и осмишљен
Народни музеј у Шапцу само је привидно радио смањеним капацитетом од када се у њему изводе радови на реконструкцији и обнови простора. Пажљиво одабране изложбе којима је обележен век од почетка Првог светског рата, затим Ноћи музеја, али и изложбе у Србији и Републици Српској, када се саберу остављају утисак институције која је радила у нормалним условима. Време је да се урађено сабере, али и да се најаве велики догађаји који следе у шабачком музеју. Због свих Шапчана који очекују те догађаје, али и оних који још увек не знају шта ће се то дешавати, разговарали смо са директором Народног музеја Марком Бингулцем.
Претходну али и текућу годину Народни музеј је посветио јубилејима којима је обележио век од почетка великог рата. Сарадња са Војним музејом и Музејом града Новог Сада изнедрила је две квалитетне изложбе које свој пут имају и данас.
- Не само пут, слободно могу рећи живот. Оне живе и живеће. Није овде реч само о јубилеју од почетка Великог рата, него и о стогодишњици почетка још једног страдања спског народа, у коме је Шабац поднео велике, можда највеће жртве. Наша обавеза је, као музејске институције, да чувамо успомене на те догађаје и да мештане нашег града, поготово младе нараштаје, учимо о томе шта се догодило. Изложба „Немојте нас заборавити“ која садржи пажљиво одабране фотографије ратних фотографа Ристе Марјановића и Васе Ешкћевића је најпре отворена у галерији Српске академије наука и уметности и изазвала је велику пажњу публике. Свој живот наставила је у неким градовима Србије, а највише у Републици Српској. Излагана је у Источном Сарајеву, Требињу, Андрић граду, Фочи. До краја ове године видеће је и мештани Невесиња, Бања Луке и Бијељине. Дакле сви највећи градови. Поред културне сарадње са тамошњим галеријама и музејима, Народни музеј је спона сарадње и самих градова. Шабац је данас богатији за пријатеље које ова изложба створила, односно, која је сарадњи одшкринула врата.
Занимљиво је рећи да је у истој копродукцији ове године урађена и изложба „Српски санитет 1914-1918“.
- Та друга изложба је имала свој ток. Било је потребо објединити постојеће експонате, потражити нове, а за нешто што је битно у овој причи о једном роду српске војске урадити и реплике, и све то обогатити фотографијама. И када смо све завршили имали смо спектакуларно отварање у Војном музеју на Калемегдану, затим је изложба до среде била отворена у холу Дома војске у Нишу, и ускоро се сели у краљевачки музеј. Наредне године она ће проћи све градове у Републици Српској које је прошла изложба „Немојте нас заборавити“. Преговарамо да је виде и грађани Солуна, али и да доживи своју поставку у „Музеју Првог светског рата“ у Моу у Француској, и постоје веома велике шансе да се то и обистини. Велика је ствар за Народни музеј у Шапцу што сарађује са врхунским институцијама јер то показује да је и нама ту место. И као установи, а нашим запосленима да могу равноправно да раде са колегама у тим великим музејима. То је наше богатство и то морам да нагласим. Најпре запослени који су доказано стручни у својим областима у којима раде, потом оно што поседује музеј у својим збиркама а затим и наша способност да све што треба организујемо на врхунском нивоу. И због тога сам лично поносан на колектив који водим.
Током ове године Шапчани су у време манифестације „Ноћ музеја“ видели заиста несвакидашњу поставку под називом „Литургика“.
- То је био заједнички пројекат Саборне цркве светих апостола Петра и Павла и наше установе. Веома сам захвалан комплетном свештенству на челу са Његовим преосвештенством епископом шабачким Лаврентијем. Несвакидашња свакако јер смо на једном месту сакупили све оно што се користи у литургијама, неки од тих експоната су јако вредни, а циљ нам је био да то наши суграђани виде. Они су нам узвратили великом посетом, хиљадама људи се мерила посета, а позитивне утиске чујем и дан данас.
Шта је оно што очекује музеј у наредном периоду?
- Најпре, морам да нагласим да нас ускоро очекује једно велико археолошко ископавање у околини Шапца. Реч је о локалитету који је везан за антички период. Потом ће етнолошка изложба бти постављена у Чачку, затим у Краљеву, а током септембра и у Сремској Митровици. Онда нас очекује најстарији Октобарски салон на овим просторима, 59. по реду за који могу да кажем већ влада велико интересовање.
Ближимо се највећем догађају, а то је отварање нове сталне поставке музеја. Радови се приводе крају и може се констатовати да је простор установе добио нови изглед и нови сјај иако предмети још нису постављени.
За све Шапчане, али и оне који прате музејски живо а који читају „Глас Подриња“ одмах ћу да кажем да је свечано отварање заказано за 5. новембар. И да одмах прекинем назив нова стална поставка. Она ће имати своје име које ће објединити све што је Шабац био у прошлости, а надам се да ће бити и у будућности. Дакле, поставка ће носити назив „Шабац ““ град првака, јунака и весељака“. Не бих сада много откривао, волео бих да оно што припремамо неколико година остане једна врста изненађења за све који дођу да је погледају. Рећи ћу да смо обухватили период од 7.000 година. За ту прилику конзервирана је и већ постављена надалеко чувена слика Стевана Чалића „Великани Подриња“, а на конзервацији су предмети који ће бити у поставци. Морам да нагласим да смо откупили два занимљива предмета. Реч је о мачу из 10 века, из времена крсташких похода који је пронађен испод старог савског моста. Откупили смо и главу бронзане статуе Аполона из античког периода. Све у свему, Шабац ће имати нешто што нема нико у Србији, биће то спој традиционалног и модерног, али од 5. новембра ће сви знати о чему се ради. Очекује нас и изложба Удружења ликовних стваралаца Шапца током децембра. Мој је утисак да је то још једна успешна година наше установе.
Поменули сте откуп предмета. Каква је ситуација у том сегменту, јер се зна да грађани поседују вредне предмете?
- Откуп предмета зависи од новца, али и самих предмета. Ја бих пре истако да неколико чињеница које су везане за поклањање. Морам да се јавно захвалим наследницима чувене сликарке Маре Лукић Јелесић који ће Народном музеју у Шапцу даровати комплетну колекцију од 35 слика ове уметнице. Потом велико хвала епископу шабачком господину Лаврентију који је музеју уступио Свето писмо из 1826. године које су Шабачкој цркви поклонили Јеврем и Јован Обреновић о чему сведоче и њихови потписи на првој страници. Морам да поменем и господина Петра Фајфрића, који је верни дародавац шабачког музеја у виду предмета које прикупља. Сви они то остављају на дар потомцима и младим нараштајима који ће живети у Шапцу. Све то сведочи о богатој историји, традицији и културном животу који се одвијао на простору данашњег Шапца.
Постоје ли планови за 2016. годину?
- Како да не. Загребаћемо само мало да заинтересујемо ваше читаоце. Током отварања изложбе „Намојте нас заборавити“ у Требињу са тамошњим градоначелником смо договорили да у нашем музеју, у првој половини 2016. године, буде одржана презентација вина Требињског виногорја, које је један од заштитних знакова, односно брендова Требиња. Очекује нас још једна „Ноћ музеја“, потом изложба „Два века господара Јеврема“ коју ћемо посветити Јеврему Обреновићу. Наиме, 2016. године ћемо обележити 200 година од његовог доласка у Шабац. План је да урадимо још копродукцијских изложби, самосталних такође, тако да нас очекују велике активности. Бавићемо се и издавачком делатношћу, организоваћемо неколико предавања, трибина, а посветићемо одређено време и стручном усавршавању запослених.
Шапчани воле свој град и поносе се његовом традицијом. Посао музеја је да о томе брине.
- Шабац као град је сведок великих културних, историјских али и цивилизацијских догађаја. Може се рећи да Народни музеј чува и негује све што је везано за ове периоде. Додао бих да је наш заједнички циљ да Народни музеј позиционирамо на културно-туристичкој мапи не само града, него и Србије и земаља у окружењу. Да се отворимо према најширем аудиторијуму применом нових интерпретација, савременим дизајном целокупног простора и мултимедијалним садржајима. И мислим да успевамо у томе и да идемо у добром правцу. Трансформисали смо музеј у динамичну културну институцију, а после 5. новембра сигуран сам, да ће се за Шабац знати и по нашој установи. И то широм Србије, али и ван ње. Напоменуо бих да смо увели и посебан програм за сеоско подручје, што представља својеврсну децентрализацију културе у нашем граду.
Круна заједничког рада
Поставка „Шабац ““ град првака, јунака и весељака“ је круна великог рада, тимског рада запослених у музеју, Градске управе Шапца и Министарства културе Србије. И то је нешто што остаје Шапцу и Шапчанима на понос.
Позивница свим Шапчанима
Овај интервју бих искористио да позовем све Шапчане, све наше суграђане да дођу у свој музеј 5. новембра да погледају чему смо то посветили време и знање. Очекује их заиста један велики догађај, поставка осмишљена до танчина која чува успомене нашег града, његове битне тренутке. Потрудићемо се да и у школском програму из историје посебна ставка буде посета музеју, али мислим да ће један школски час бити мало да се прође и чује све оно што ће бити изложено, закључује Марко Бингулац.
Б. Иветић
Претходну али и текућу годину Народни музеј је посветио јубилејима којима је обележио век од почетка великог рата. Сарадња са Војним музејом и Музејом града Новог Сада изнедрила је две квалитетне изложбе које свој пут имају и данас.
- Не само пут, слободно могу рећи живот. Оне живе и живеће. Није овде реч само о јубилеју од почетка Великог рата, него и о стогодишњици почетка још једног страдања спског народа, у коме је Шабац поднео велике, можда највеће жртве. Наша обавеза је, као музејске институције, да чувамо успомене на те догађаје и да мештане нашег града, поготово младе нараштаје, учимо о томе шта се догодило. Изложба „Немојте нас заборавити“ која садржи пажљиво одабране фотографије ратних фотографа Ристе Марјановића и Васе Ешкћевића је најпре отворена у галерији Српске академије наука и уметности и изазвала је велику пажњу публике. Свој живот наставила је у неким градовима Србије, а највише у Републици Српској. Излагана је у Источном Сарајеву, Требињу, Андрић граду, Фочи. До краја ове године видеће је и мештани Невесиња, Бања Луке и Бијељине. Дакле сви највећи градови. Поред културне сарадње са тамошњим галеријама и музејима, Народни музеј је спона сарадње и самих градова. Шабац је данас богатији за пријатеље које ова изложба створила, односно, која је сарадњи одшкринула врата.
Занимљиво је рећи да је у истој копродукцији ове године урађена и изложба „Српски санитет 1914-1918“.
- Та друга изложба је имала свој ток. Било је потребо објединити постојеће експонате, потражити нове, а за нешто што је битно у овој причи о једном роду српске војске урадити и реплике, и све то обогатити фотографијама. И када смо све завршили имали смо спектакуларно отварање у Војном музеју на Калемегдану, затим је изложба до среде била отворена у холу Дома војске у Нишу, и ускоро се сели у краљевачки музеј. Наредне године она ће проћи све градове у Републици Српској које је прошла изложба „Немојте нас заборавити“. Преговарамо да је виде и грађани Солуна, али и да доживи своју поставку у „Музеју Првог светског рата“ у Моу у Француској, и постоје веома велике шансе да се то и обистини. Велика је ствар за Народни музеј у Шапцу што сарађује са врхунским институцијама јер то показује да је и нама ту место. И као установи, а нашим запосленима да могу равноправно да раде са колегама у тим великим музејима. То је наше богатство и то морам да нагласим. Најпре запослени који су доказано стручни у својим областима у којима раде, потом оно што поседује музеј у својим збиркама а затим и наша способност да све што треба организујемо на врхунском нивоу. И због тога сам лично поносан на колектив који водим.
Током ове године Шапчани су у време манифестације „Ноћ музеја“ видели заиста несвакидашњу поставку под називом „Литургика“.
- То је био заједнички пројекат Саборне цркве светих апостола Петра и Павла и наше установе. Веома сам захвалан комплетном свештенству на челу са Његовим преосвештенством епископом шабачким Лаврентијем. Несвакидашња свакако јер смо на једном месту сакупили све оно што се користи у литургијама, неки од тих експоната су јако вредни, а циљ нам је био да то наши суграђани виде. Они су нам узвратили великом посетом, хиљадама људи се мерила посета, а позитивне утиске чујем и дан данас.
Шта је оно што очекује музеј у наредном периоду?
- Најпре, морам да нагласим да нас ускоро очекује једно велико археолошко ископавање у околини Шапца. Реч је о локалитету који је везан за антички период. Потом ће етнолошка изложба бти постављена у Чачку, затим у Краљеву, а током септембра и у Сремској Митровици. Онда нас очекује најстарији Октобарски салон на овим просторима, 59. по реду за који могу да кажем већ влада велико интересовање.
Ближимо се највећем догађају, а то је отварање нове сталне поставке музеја. Радови се приводе крају и може се констатовати да је простор установе добио нови изглед и нови сјај иако предмети још нису постављени.
За све Шапчане, али и оне који прате музејски живо а који читају „Глас Подриња“ одмах ћу да кажем да је свечано отварање заказано за 5. новембар. И да одмах прекинем назив нова стална поставка. Она ће имати своје име које ће објединити све што је Шабац био у прошлости, а надам се да ће бити и у будућности. Дакле, поставка ће носити назив „Шабац ““ град првака, јунака и весељака“. Не бих сада много откривао, волео бих да оно што припремамо неколико година остане једна врста изненађења за све који дођу да је погледају. Рећи ћу да смо обухватили период од 7.000 година. За ту прилику конзервирана је и већ постављена надалеко чувена слика Стевана Чалића „Великани Подриња“, а на конзервацији су предмети који ће бити у поставци. Морам да нагласим да смо откупили два занимљива предмета. Реч је о мачу из 10 века, из времена крсташких похода који је пронађен испод старог савског моста. Откупили смо и главу бронзане статуе Аполона из античког периода. Све у свему, Шабац ће имати нешто што нема нико у Србији, биће то спој традиционалног и модерног, али од 5. новембра ће сви знати о чему се ради. Очекује нас и изложба Удружења ликовних стваралаца Шапца током децембра. Мој је утисак да је то још једна успешна година наше установе.
Поменули сте откуп предмета. Каква је ситуација у том сегменту, јер се зна да грађани поседују вредне предмете?
- Откуп предмета зависи од новца, али и самих предмета. Ја бих пре истако да неколико чињеница које су везане за поклањање. Морам да се јавно захвалим наследницима чувене сликарке Маре Лукић Јелесић који ће Народном музеју у Шапцу даровати комплетну колекцију од 35 слика ове уметнице. Потом велико хвала епископу шабачком господину Лаврентију који је музеју уступио Свето писмо из 1826. године које су Шабачкој цркви поклонили Јеврем и Јован Обреновић о чему сведоче и њихови потписи на првој страници. Морам да поменем и господина Петра Фајфрића, који је верни дародавац шабачког музеја у виду предмета које прикупља. Сви они то остављају на дар потомцима и младим нараштајима који ће живети у Шапцу. Све то сведочи о богатој историји, традицији и културном животу који се одвијао на простору данашњег Шапца.
Постоје ли планови за 2016. годину?
- Како да не. Загребаћемо само мало да заинтересујемо ваше читаоце. Током отварања изложбе „Намојте нас заборавити“ у Требињу са тамошњим градоначелником смо договорили да у нашем музеју, у првој половини 2016. године, буде одржана презентација вина Требињског виногорја, које је један од заштитних знакова, односно брендова Требиња. Очекује нас још једна „Ноћ музеја“, потом изложба „Два века господара Јеврема“ коју ћемо посветити Јеврему Обреновићу. Наиме, 2016. године ћемо обележити 200 година од његовог доласка у Шабац. План је да урадимо још копродукцијских изложби, самосталних такође, тако да нас очекују велике активности. Бавићемо се и издавачком делатношћу, организоваћемо неколико предавања, трибина, а посветићемо одређено време и стручном усавршавању запослених.
Шапчани воле свој град и поносе се његовом традицијом. Посао музеја је да о томе брине.
- Шабац као град је сведок великих културних, историјских али и цивилизацијских догађаја. Може се рећи да Народни музеј чува и негује све што је везано за ове периоде. Додао бих да је наш заједнички циљ да Народни музеј позиционирамо на културно-туристичкој мапи не само града, него и Србије и земаља у окружењу. Да се отворимо према најширем аудиторијуму применом нових интерпретација, савременим дизајном целокупног простора и мултимедијалним садржајима. И мислим да успевамо у томе и да идемо у добром правцу. Трансформисали смо музеј у динамичну културну институцију, а после 5. новембра сигуран сам, да ће се за Шабац знати и по нашој установи. И то широм Србије, али и ван ње. Напоменуо бих да смо увели и посебан програм за сеоско подручје, што представља својеврсну децентрализацију културе у нашем граду.
Круна заједничког рада
Поставка „Шабац ““ град првака, јунака и весељака“ је круна великог рада, тимског рада запослених у музеју, Градске управе Шапца и Министарства културе Србије. И то је нешто што остаје Шапцу и Шапчанима на понос.
Позивница свим Шапчанима
Овај интервју бих искористио да позовем све Шапчане, све наше суграђане да дођу у свој музеј 5. новембра да погледају чему смо то посветили време и знање. Очекује их заиста један велики догађај, поставка осмишљена до танчина која чува успомене нашег града, његове битне тренутке. Потрудићемо се да и у школском програму из историје посебна ставка буде посета музеју, али мислим да ће један школски час бити мало да се прође и чује све оно што ће бити изложено, закључује Марко Бингулац.
Б. Иветић
Најновији број
25. април 2024.
