МЕТЕОРОЛОШКА СТАНИЦА У НАШЕМ ГРАДУ
ЧЕКА НА РЕГИСТРАЦИЈУ
Метеоролошка активност у Србији је дуга, значајна и плодотворна. Док су метеоролошка мерења у Европи тек почињала да се организују, у сиромашној Србији су била резултат прегалачког рада појединаца-ентузијаста и њихове свести да у својој земљи започињу битан посао, као и жеље да отворе врата новој научној дисциплини, недовољно истраженој и у свету.
Прва званична систематска и уређена метеоролошка мерења у Србији почиње Владимир Јакшић, захваљујући коме је у Србији 1856. године радила мрежа од 20 метеоролошких станица, од којих се једна налазила у Шапцу. Метеоролошка мерења у нашем граду вршио је професор тадашње Гимназије, Михајло Рувидић. Прва метеоролошка осматрања је уприличио 1869, а са званичним објавама је почео 1883. Његова дневна мерења, бележења температуре, средњих месечних вредности и на основу истих, метеоролошке прогнозе представљале су непроцењив допринос часопису за пољску привреду “Тежак“.
Од Другог светског рата Шабац није град који се појављује на метеоролошкој мапи Србије. Свако вече, док у Дневнику 2 жељно чекамо поуздану метеоролошку прогнозу, на дигиталном рељефу Србије ипред наших очију пролете мањи околни градови - Ваљево, Лозница и Сремска Митровица, али Шапца и његове јутарње и дневне температуре НЕМА. Без обзира на богату метеоролошку прошлост, на рељеф и чињеницу да лежи на реци која уме да буде тихи (не)пријатељ, Шабац данас нема своје место на метеоролошкој мапи Србије.
Мрежа метеоролошких станица формирана је на основу предлога РХМЗ (Републички хидро-метеоролошки завод), на основу кога је Влада утврдила државну мрежу метеоролошких станица. Такође, јединице локалне самоуправе и територијалне аутономије, јавна предузећа и установе, као и друга правна лица, односно предузетници могу, у складу са својим специфичним потребама, о свом трошку да успостављају допунске мреже метеоролошких станица.
Шабац није у државној мрежи метеоролошких станица, јер је у оснивању допунске метеоролошке станице застао на пола пута. Средствима пореских обвезника је купио и у кругу ЈКП “Водовод“ поставио аутоматску метеоролошку станицу, али није предузео друге мере како би код Републичког хидро-метеоролошког завода регистровао допунску метеоролошку станицу. Без прибављања посебне дозволе за обављање метеоролошке делатности, град није овлашћен да објављује податке са аутоматских станица које нису у мрежи РХМЗ, па је самим тим и не мала инвестиција града у аутоматску метеоролошку станицу постала беспредметна. Чак је, за овакво противправно поступање, чланом 47. Закона о хидролошкој и метеоролошкој делатности, за прекршај правног лица које обавља метеоролошке послове за које није регистровано у складу са Законом, предвиђена и новчана казна у износу од сто хиљада до милион динара.
Лепо је што град мисли на грађане Шапца и обезбеђује им актуелне метеоролошке податке, који се могу пратити на званичном сајту града, али највећи број наших суграђана временске податке и временску прогнозу не прати преко рачунара већ путем разних информативних ТВ програма. Редовно помињање Шапца у овим програмима би уједно представљало и бесплатан вид глобалног маркетинга и промоције града. Да би се подаци из Шапца и објављивали на овим програмима неопходно је најпре регистровати метеоролошку станицу, а потом и вршити стално одржавање и редовно баждарење набављене опреме, иначе се добијени подаци не могу сматрати референтним и не могу се користити ни при једном извештавању. Због тога је посебно необична и непримерена чињеница, нарочито имајући у виду прошлогодишње поплаве, да сензор за количину падавина, на овој аутоматској метеоролошкој станици не ради још од априла 2013. године.
Да ли ће Шабац, као централна тачка округа, ићи у корак са европским кретањима, или ће и даље метеоролошка осматрања “позајмљивати“ из околних мањих места зависи искључиво од става надлежних и одговорних људи у граду.
Због свега наведеног, Грађанска иницијатива КОРАК је покренула иницијативу да надлежне службе Градске управе града Шапца, у складу са својим овлашћењима, предузму све неопходне мере и радње да се аутоматска метеоролошка станица, постављена у кругу ЈКП „Водовода Шабац“, код Републичког хидрометеоролошког завода региструје као допунска метеоролошка станица.
Прва званична систематска и уређена метеоролошка мерења у Србији почиње Владимир Јакшић, захваљујући коме је у Србији 1856. године радила мрежа од 20 метеоролошких станица, од којих се једна налазила у Шапцу. Метеоролошка мерења у нашем граду вршио је професор тадашње Гимназије, Михајло Рувидић. Прва метеоролошка осматрања је уприличио 1869, а са званичним објавама је почео 1883. Његова дневна мерења, бележења температуре, средњих месечних вредности и на основу истих, метеоролошке прогнозе представљале су непроцењив допринос часопису за пољску привреду “Тежак“.
Од Другог светског рата Шабац није град који се појављује на метеоролошкој мапи Србије. Свако вече, док у Дневнику 2 жељно чекамо поуздану метеоролошку прогнозу, на дигиталном рељефу Србије ипред наших очију пролете мањи околни градови - Ваљево, Лозница и Сремска Митровица, али Шапца и његове јутарње и дневне температуре НЕМА. Без обзира на богату метеоролошку прошлост, на рељеф и чињеницу да лежи на реци која уме да буде тихи (не)пријатељ, Шабац данас нема своје место на метеоролошкој мапи Србије.
Мрежа метеоролошких станица формирана је на основу предлога РХМЗ (Републички хидро-метеоролошки завод), на основу кога је Влада утврдила државну мрежу метеоролошких станица. Такође, јединице локалне самоуправе и територијалне аутономије, јавна предузећа и установе, као и друга правна лица, односно предузетници могу, у складу са својим специфичним потребама, о свом трошку да успостављају допунске мреже метеоролошких станица.
Шабац није у државној мрежи метеоролошких станица, јер је у оснивању допунске метеоролошке станице застао на пола пута. Средствима пореских обвезника је купио и у кругу ЈКП “Водовод“ поставио аутоматску метеоролошку станицу, али није предузео друге мере како би код Републичког хидро-метеоролошког завода регистровао допунску метеоролошку станицу. Без прибављања посебне дозволе за обављање метеоролошке делатности, град није овлашћен да објављује податке са аутоматских станица које нису у мрежи РХМЗ, па је самим тим и не мала инвестиција града у аутоматску метеоролошку станицу постала беспредметна. Чак је, за овакво противправно поступање, чланом 47. Закона о хидролошкој и метеоролошкој делатности, за прекршај правног лица које обавља метеоролошке послове за које није регистровано у складу са Законом, предвиђена и новчана казна у износу од сто хиљада до милион динара.
Лепо је што град мисли на грађане Шапца и обезбеђује им актуелне метеоролошке податке, који се могу пратити на званичном сајту града, али највећи број наших суграђана временске податке и временску прогнозу не прати преко рачунара већ путем разних информативних ТВ програма. Редовно помињање Шапца у овим програмима би уједно представљало и бесплатан вид глобалног маркетинга и промоције града. Да би се подаци из Шапца и објављивали на овим програмима неопходно је најпре регистровати метеоролошку станицу, а потом и вршити стално одржавање и редовно баждарење набављене опреме, иначе се добијени подаци не могу сматрати референтним и не могу се користити ни при једном извештавању. Због тога је посебно необична и непримерена чињеница, нарочито имајући у виду прошлогодишње поплаве, да сензор за количину падавина, на овој аутоматској метеоролошкој станици не ради још од априла 2013. године.
Да ли ће Шабац, као централна тачка округа, ићи у корак са европским кретањима, или ће и даље метеоролошка осматрања “позајмљивати“ из околних мањих места зависи искључиво од става надлежних и одговорних људи у граду.
Због свега наведеног, Грађанска иницијатива КОРАК је покренула иницијативу да надлежне службе Градске управе града Шапца, у складу са својим овлашћењима, предузму све неопходне мере и радње да се аутоматска метеоролошка станица, постављена у кругу ЈКП „Водовода Шабац“, код Републичког хидрометеоролошког завода региструје као допунска метеоролошка станица.
Грађанска иницијатива “Корак“
Најновији број
25. април 2024.
