Јаловик после 38. сазива
ОТКРИВЕН РЕЦЕПТ ЗА ВЕЧИТУ МЛАДОСТ
По завршетку 38. сазива Јаловичке ликовне колоније, у њеним аналима ће овогодишња завршна изложба остати као сведочанство да је пронађен рецепт за вечиту младост
На крају сваког августовског састајања уметника у Јаловику приређује се завршна изложба њихових радова насталих током трајања сазива. Овогодишња изложба, отворена 11. августа, потврдила је опредељење Колоније да у својим радовима угости најактуелније представнике из свих области визуелне културе који су у стању да у било ком правцу начине помак у осавремењавању израза у разнородним формама визуелне уметности и проширивању покривања поља интересовања савремене уметности.
Уметнице из Финске, Саија Касинен и Мери Лина, представиле су се снимком перформанса и серијом дигиталних принтова насталих на основу њега. Иван Бон је озвучио своје скулптуре сопственом електронском музиком. Бранислав Николић је настави да се бави секундарном архитектуром обрађујући овај пут само један компликовани кров под који би могле да стану многе недоумице савременог социјалног градитељства. Оливера Парлић је покушала да издефинише форму отпадног алуминијумског материјала подвлачећи у свакој скулптури однос суштине и форме. Вендел Ваштаг је тражио равнотежу између слике и фотографије, преламајући је кроз основне боје дигиталног спектра. Горан Деспотовски је кроз своју скулптуру као кроз артиљеријски дурбин трагао за циљем достојним уметничког напора. Ана Петровић је узимајући отисак са архаичних врата покушала да отвори нови пролаз између два света откривена у Колонији док је Владимир Ферлих покушао да направи астрални портрет Јаловика ноћима снимајући небеске дубине изнад Колоније претачући их у серију дигиталних принтева.
Игор Лоињак, историчар уметности из Осјека, с правом је на отварању изложбе подвукао да је ова Колонија једна од ретких која од конзумената захтева да изађу из удобних релација, посматрач ““ уметничка форма, сажетих у већ исфронцлани кич став, свиђа ми се ““ не свиђа ми се, и да се упуте много напорнијом и стрмијом стазом успостављања и дефинисања свог односа према ауторским радовима пред којима се затекну. И управо тај умни и интелектуални напор довешће их до бистрих вода уметности насталих у Јаловику а Колонију тим напором сваки пут вратиће у полетну младост која сме све.
Лакоћи којом су посетиоци завршне изложбе пристајали да потраже у себи сопствени став о савременој уметности свакако су допринели и звуци гитара Маринка Јагодића, Марка Станојчића и Филипа Ђорића, под липом испред галерије, која је већ одавно и сама постала песма.
Уметнице из Финске, Саија Касинен и Мери Лина, представиле су се снимком перформанса и серијом дигиталних принтова насталих на основу њега. Иван Бон је озвучио своје скулптуре сопственом електронском музиком. Бранислав Николић је настави да се бави секундарном архитектуром обрађујући овај пут само један компликовани кров под који би могле да стану многе недоумице савременог социјалног градитељства. Оливера Парлић је покушала да издефинише форму отпадног алуминијумског материјала подвлачећи у свакој скулптури однос суштине и форме. Вендел Ваштаг је тражио равнотежу између слике и фотографије, преламајући је кроз основне боје дигиталног спектра. Горан Деспотовски је кроз своју скулптуру као кроз артиљеријски дурбин трагао за циљем достојним уметничког напора. Ана Петровић је узимајући отисак са архаичних врата покушала да отвори нови пролаз између два света откривена у Колонији док је Владимир Ферлих покушао да направи астрални портрет Јаловика ноћима снимајући небеске дубине изнад Колоније претачући их у серију дигиталних принтева.
Игор Лоињак, историчар уметности из Осјека, с правом је на отварању изложбе подвукао да је ова Колонија једна од ретких која од конзумената захтева да изађу из удобних релација, посматрач ““ уметничка форма, сажетих у већ исфронцлани кич став, свиђа ми се ““ не свиђа ми се, и да се упуте много напорнијом и стрмијом стазом успостављања и дефинисања свог односа према ауторским радовима пред којима се затекну. И управо тај умни и интелектуални напор довешће их до бистрих вода уметности насталих у Јаловику а Колонију тим напором сваки пут вратиће у полетну младост која сме све.
Лакоћи којом су посетиоци завршне изложбе пристајали да потраже у себи сопствени став о савременој уметности свакако су допринели и звуци гитара Маринка Јагодића, Марка Станојчића и Филипа Ђорића, под липом испред галерије, која је већ одавно и сама постала песма.
Најновији број
25. април 2024.
