ЗАШТИТНИ ЗНАКОВИ ГРАДА

У саобраћајном смислу, раскрснице са кружним током саобраћаја се сматрају безбеднијим од класичних раскрсница, а њихова пропусна моћ је далеко већа него пропусна моћ семафоризованих раскрсница. Због геометрије раскрсница са кружним током у њиховом средишту се јавља централно острво. Ову уздигнуту кружну површину око које се одвија саобраћај, из безбедносних разлога није могуће искористити низашта друго осим за озелењавање, а имајући у виду и да нема чекања возила са упаљеним мотором, као током трајања црвеног светла на семафоризованим раскрсницама, ове раскрснице се могу сматрати и еколошки ефикаснијим у односу на све остале типове раскрсница.
Поред своје основне, саобраћајне улоге, централна острва би се могла искористити и као места за постављање елемената визуелног идентитета, односно заштитних знакова оног дела града у коме се поједине раскрснице са кружним током саобраћаја налазе. Ова својеврсна обележја (маркери) би представљали оријентире на кључним раскрсницама у граду, и то како грађанима Шапца тако и посетиоцима који долазе или само пролазе кроз наш град. Могли би бити изведени као скулптуре, просторне инсталације или копије музејских и археолошких експоната и слично, али би у сваком случају својим изгледом морали представљати својеврсна уметничка или техничка дела људских руку, а својим садржајем осликавати географске, историјске или националне карактеристике простора у непосредном окружењу.
Када се помисли на кружни ток на Думачи прва асоцијација нам је да се преко њега долази до села Мишар. Помињање Мишара изазива асоцијацију на чувени бој између српских устаника са Карађорђем на челу и турске војске из 1806. године, а једна од асоцијација на овај бој су Крња и Шибоња, тешки топови коришћени на страни устаника, у народној песми опевани као Крња и Зеленко. Маркер постављен на централном острву на овој раскрсници би могла да буде реплика топа из тог времена, оријентисана од Мишара ка Шапцу, као симбол борбе за национално ослобођење Србије од Турака.
Кружни ток, на раскрсници улица Гаврила Принципа и Свеверозападне трансферзале се налази у непосредној близини насеља, Шапчанима знаног као „Жакића Грм“. Ово насеље је добило име по прастаром стаблу храста, који је представљао последњи остатак вишевековних шума које су се некада пружале у правцу Дреновца, а легенда каже и да се под овим храстом окупила војска која је из Мачве отишла у Бој на Косову. Нажалост, ово дрво је због болести посечено 2013. године. Због тога би за маркер на централном острву на овој раскрсници требало пронаћи и пресадити неко већ одрасло и развијено стабло храста. На овај начин би овај део града очувао своју традицију, а сам град би показао своју посвећеност очувању животне средине и биолошког наслеђа по коме је подручје Мачве некада било познато.
У нека ранија времена Камичак је био седиште многих шабачких занатских радионица, кафана и трговина. Камичке газде, мајстори и калфе били су познати као способни и вредни људи, али и као људи ведра духа, увек спремни на смех и шалу. Једна таква шала и чивија извађена из точка фијакера, донесе Шапчанима надимак „Чивијаши“. На централном острву, на кружном току на Камичку, могла би се поставити одговарајућа скулптура, као спомен ведром духу и надалеко познатом надимку Шапчана.
Наведени примери не прејудицирају коначна решења за обележја на наведеним раскрсницама са кружним током саобраћаја, већ представљају примере мисаоног тока у изналажењу тих решења и појашњавају саму идеју. Садржај ових обележја би требало да одреде и дефинишу надлежне културне и историјске институције града Шапца, а сам њихов визуелни изглед би обавезно требало потражити на одговарајућем јавном конкурсу.
Грађанска иницијатива КОРАК ће градоначелнику упутити иницијативу да се на централним острвима, на свим раскрсницама са кружним током саобраћаја на подручју града Шапца, поставе визуелна обележја која би представљала својеврсне оријентире, а својим садржајем би у најбољем смислу осликавала географске, историјске или националне карактеристике простора у непосредном окружењу.