СРЕЋА ЈЕ КАО ЛЕПТИР

Протекле недеље, у Културном центру у Шапцу, постављена је изложба Јелене Спасојевић под називом “Срећа је као лептир”. Радови који су настали комбинованом техником, обзнањују се као тродимензионални артефакти са елементима цртежа, акварела, гваша, као и вансликарским материјалима који су коришћени при градњи представе и композиције. У питању су апстрактне ликовне представе на којима је лептир једина реално препознатљива форма, фигура која долази из нашег видљивог искуства.
- Иако композиције носе у себи одређену дозу распричаности, што је интегрални део ове поетике, радови су, временом, постали сведенији. На појединим примерима, ауторка је дошла до нивоа врло прочишћеног и поједностављеног визуелног знака. Поред симболике лептира, која је свакако присутна као елемент за градњу приче, Јелена је примарно посвећена визуелном апекту својих композиција, али и њиховом функционисању у контексту изложбе. За ову прилику, радови су посебно “упаковани” у три различита формата – минијатуре, средње и веће комаде, и један кружни рад на ком је потпуно развијена идеја филичког излажења у простор, рекао је Филип Ковачевић на отварању изложбе.
Јелена (Чоњагић) Спасојевић је рођена 1983. године у Шапцу, где је завршила Школу за уметничке занате. Дипломирала је на одсеку зидно сликарство на ФПУ у Београду. Излагала је на преко шездесет колективних изложби у земљи и иностранству. Добитница је награде за најбољи акварел на 13. Изложби акварела у Културном центру Шабац и награде на Годишњој изложби УЛУСШ 2012. за најбољег младог аутора. Учествовала је на више од двадесет ликовних колонија у Србији, Босни и Херцеговини, Хрватској, Шпанији и Турској. Последњих година се бави педагошким радом.
“Срећа је као лептир. Што га више јуриш, он те више избегава. Али, ако своју пажњу посветиш нечем другом, он ће ти прићи и нежно слетети на твоје раме.”
(Хенри Дејвид Торо)