СРБИ СУ КРАЉЕВСКИ НАРОД

Већ смо потрошили деценију ударајући главом на све капије, куцали смо на многа врата, тражили излаз и решења тамо где их нема. И кад се учини да су потрошене све странпутице, сви слепи колосеци, поново из почетка траже се нови.
Неоспорно је да сви хоће, да сви траже решење и политичку формулу за здраву, саборну, просперитетну, економски и политиеки респектабилну Србију. Кад погледамо целокупну јавну сцену на овај посао енергију и знање несебично троше и власт и опозиција и матица и дијаспора и владине и невладине организације и курта и мурта и кусо и репато. Ал решења нема, па нема. И што је још горе, ми све сиромашнији, све безнадежнији, а Србија смањује ли се смањује.
Види ли се крај овој агонији? Шта нам ваља чинити? Као да смо ушли у зачарани круг из ког нема излаза. Завеса само што није пала, и зато упамет се ставимо, реагујмо мудро, одлучно и историјски одговорно.
За почетак констатујмо да све решења и одговоре више не тражимо у државном уређењу које нам је најужаснијим и најбестијалнијим злочином наметнуто. Што би рекао мудри Валтазар Вогошиае „Што се грбо роди, време не исправи“.
Зато исправимо ову страшну историјску неправду, вратимо се традицији и коренима, измиримо се сами са собом и са Богом. Тада ће свет и међународна заједница почети да нас уважава и са нама разговара а не као до сада да смо им само парија. Због свега овога политички анорексична Република мора постати демократски стабилна Краљевина Србија.