БАБА ЗАГИНА КУЋА

Већ тридесетак година Загорка Зага Митровић корисник је Геронтолошког центра у Шапцу. Изнемогла и непокретна, скоро полумртва, 1980. године стигла је у Центар на интервенцију шабачког Центра за социјални рад.
До тада живела је као усвојеница Драгомира и Станице Веселиновић у Церовцу, који су је прихватили као седмогодишњу девојчицу
До седме године живела сам са бабом Станијом Бабић. Када сам остала без мајке Тиосаве и оца Милутина имала сам три године, ни не памтим их. У породици Веселиновић провела сам 44 године, а затим сам живела сама, прича Зага Митровић.
Као усвојеница живела је тежак живот. Радила је и мушке и женске послове. Спремала је кућу, намиривала стоку, орала њиву... Ништа необично за једно сеоско домаћинство. Међутим, необично је то што је све те послове Зага радила, а од рођења нема прсте на рукама и ногама.
У тадашњем Дому за старе, данашњем Геронтолошком центру, Зага је добила сву потребну негу и није дуго требало да стане на ноге и буде потпуно излечена.
Ја имам осећај као да сам овде рођена. Сво особље гледам као најрођеније. Волим их. Јако су пажљиви и спремни у сваком моменту да нама корисницима помогну, каже Зага.