ИЗГОН ЈЕ СУДБИНА ИНТЕЛЕКТУАЛАЦА

Мислити наглас у Србији никад није било популарно. Проф. др Михајло Ђурић, један од најзначајнијих филозофа 20. века, троструко се огрешио о неписано српско правило „Ћути и прави се луд“. Наиме, овај угледни мислилац, високих етичких начела, не само да је говорио оно што мисли, него се и понашао у складу са оним што говори

Познато је да је Ђурић, професор Правног факултета у Београду, учествовао са својим колегама у јавном разговору о амандманима на устав СФРЈ. Те, 1971.године, у беседи „Смишљене смутње“, оштро је критиковао смисао и карактер предложених уставних промена и пророчки говорио о распаду Југославије. Ђурић је истакао и да није нимало тешко увидети да се (већ у тадашњим условима), српски народ налази у неравноправном положају у односу на друге народе у Југославији и да су се „Срби у властитој републици нашли у подређеном положају према Албанцима“. За ове речи, др Ђурић је пресудом из 1972. године проглашен кривим, јер је „у циљу непријатељског деловања против нашег друштвеног и државног уређења подстицао и позивао на разбијање братства и јединства народа Југославије“. Осуђен је на две године строгог затвора, али је казна преиначена, тачније, смањена на девет месеци, колико је провео у пожаревачкој Забели.