ПОВОЉНИ ВРЕМЕНСКИ УСЛОВИ ПОГОДУЈУ ПОЉОПРИВРЕДНИЦИМА
ВРЕМЕ НА СТРАНИ УСЕВА И ВОЋА
Ако је судити по досадашњем току зиме све је у оквирима прижељкиваног. Сви се надају добром роду.
- С обзиром да је јесен била променљива сетва стрних жита се продужила ван оптималног рока тако да сада имамо усеве различитих фаза развоја. Усеви посејани у оптималном року доброг су здравственог стања и изгледа и у фази су бокорења. Касније посејани усеви, па чак и они крајем новембра, наставили су са порастом захваљујући количини влаге и топлоте и имају два до три листа. Влаге има довољно. Укорењавање је било добро. Недавни снежни покривач добродошао је као изолатор у случају голомразица мада до сада мразеви нису нанели штету усевима. Снежне падавине добродошле су и у наредном периоду и као извор влаге за акумулацију за сетву пролећних усева - истиче дипл. инж. ратарства Светлана Златарић из шабачке Пољопривредно-саветодавне стручне службе.
Њене речи потврђују и сами произвођачи.
- Ова година је иделана када су у питању озими усеви, поготово у односу на претходне. Није било велике зиме па је пшеница добро никла, има довољно влаге. Пшеница није промрзла, а нису је напали ни штетни глодари. Ако не буде леда, принос би требао да буде добар - додаје Миливоје Шобић из Дреновца.
Променљиви временски услови нису нанели штете усевима. Захваљујући топлим данима и довољној количини влаге касније посејани усеви наставили су са порастом што није уобичајено за ово доба године када требају да су у фази мировања. Само појава голомразице, нарочито ако траје дуже време са мразевима испод минус петнаест степени може нанети озбиљније штете.
Ниске температуре нису негативно утицале ни на воће јер се оно налази у фази биолошког и принудног мировања.
- Воће мора да проведе одређен број сати на релативно ниским температурама да би се одвијали биолошки процеси унутар стабла како би могло да донесе род, односно, како би се родни пупољци издиференцирали до краја и како би род у наредној години био нормалан. Нису то неке температуре које су изузетно ниске, од пет до седам степени и ниже. За одређене врсте воћа треба да прође тридесет, а за друге и до шездесет дана. У нашим условима то је негде око четрдесетак дана тако да је то с једне стране биолошки процес, а с друге је и одбрамбени систем воћа на управо ово температурна варирања која настају – каже Милорад Јоцковић, дипл. инж. воћарства из Пољопривредне саветодавне и стручне службе Шабац.
Овакво стање, по Јоцковићу, погодује и пчеларима, односно пчелама које могу да изврше зимско пражњење.
- Као и сваки живи организам и пчеле морају да се испразне. Она то не ради у кошници већ накупља у себи све до момента док спољашње температуре не порасту да онда може да излети и избаци нагомилани измет. То је добра, позитивна ствар, јер су преко неопходне не само пчеларима него и уопште биљној производњи, а нарочито воћарима.
Од најављених минуса у наредном периоду не прети опасност сем од голомразице.
- Само у случају ако температура спадне испод минус двадесет степени и то без присуства снега могу настати делом штете на малини и купини. На јагодичастом воћу. Ако дође до повећања температуре онда већ може доћи до кретања сокова па би свако наредно дуже колебање негативно утицало. Када се каже дуже мисли се не само да је средња дневна температура изнад просека него да почне и процес загревања земљишта. Практично, све док се не загреје земљиште не крећу сокови – истиче Јоцковић.
Редовно обилазите парцеле
С обзиром да је било и топлих дана имамо спорадичних парцела са појавом болести тако да ће адекватна и благовремена примена и заштита од болести у наредном периоду добро доћи. Предстојећем периоду прихране пшенице, односно озимих стрних жита, потребно је посветити пажњу. Прихрана зависи од више фактора тако да пољопривредници треба да се посаветују са стручњацима. Не прихрањују се све сорте на исти начин ни са истом количином ђубрива ни у исто време. Усеви посејани раније прихрањују се раније, а они каснији касније. Количина треба да буде одређена на основу агрохемијске анализе земљишта и врста ђубрива. Доза, односно време прихране би требало да буде два пута. Уколико временски услови дозволе то би отприлике било негде у фебруару месецу а касније, за једно месец дана, била би корективна прихрана све на основу изгледа парцеле од кондиционог стања усева, времена сетве. То су најбитнији фактори који одређују време, количину, норму прихране - истичу у ПССС Шабац.
- С обзиром да је јесен била променљива сетва стрних жита се продужила ван оптималног рока тако да сада имамо усеве различитих фаза развоја. Усеви посејани у оптималном року доброг су здравственог стања и изгледа и у фази су бокорења. Касније посејани усеви, па чак и они крајем новембра, наставили су са порастом захваљујући количини влаге и топлоте и имају два до три листа. Влаге има довољно. Укорењавање је било добро. Недавни снежни покривач добродошао је као изолатор у случају голомразица мада до сада мразеви нису нанели штету усевима. Снежне падавине добродошле су и у наредном периоду и као извор влаге за акумулацију за сетву пролећних усева - истиче дипл. инж. ратарства Светлана Златарић из шабачке Пољопривредно-саветодавне стручне службе.
Њене речи потврђују и сами произвођачи.
- Ова година је иделана када су у питању озими усеви, поготово у односу на претходне. Није било велике зиме па је пшеница добро никла, има довољно влаге. Пшеница није промрзла, а нису је напали ни штетни глодари. Ако не буде леда, принос би требао да буде добар - додаје Миливоје Шобић из Дреновца.
Променљиви временски услови нису нанели штете усевима. Захваљујући топлим данима и довољној количини влаге касније посејани усеви наставили су са порастом што није уобичајено за ово доба године када требају да су у фази мировања. Само појава голомразице, нарочито ако траје дуже време са мразевима испод минус петнаест степени може нанети озбиљније штете.
Ниске температуре нису негативно утицале ни на воће јер се оно налази у фази биолошког и принудног мировања.
- Воће мора да проведе одређен број сати на релативно ниским температурама да би се одвијали биолошки процеси унутар стабла како би могло да донесе род, односно, како би се родни пупољци издиференцирали до краја и како би род у наредној години био нормалан. Нису то неке температуре које су изузетно ниске, од пет до седам степени и ниже. За одређене врсте воћа треба да прође тридесет, а за друге и до шездесет дана. У нашим условима то је негде око четрдесетак дана тако да је то с једне стране биолошки процес, а с друге је и одбрамбени систем воћа на управо ово температурна варирања која настају – каже Милорад Јоцковић, дипл. инж. воћарства из Пољопривредне саветодавне и стручне службе Шабац.
Овакво стање, по Јоцковићу, погодује и пчеларима, односно пчелама које могу да изврше зимско пражњење.
- Као и сваки живи организам и пчеле морају да се испразне. Она то не ради у кошници већ накупља у себи све до момента док спољашње температуре не порасту да онда може да излети и избаци нагомилани измет. То је добра, позитивна ствар, јер су преко неопходне не само пчеларима него и уопште биљној производњи, а нарочито воћарима.
Од најављених минуса у наредном периоду не прети опасност сем од голомразице.
- Само у случају ако температура спадне испод минус двадесет степени и то без присуства снега могу настати делом штете на малини и купини. На јагодичастом воћу. Ако дође до повећања температуре онда већ може доћи до кретања сокова па би свако наредно дуже колебање негативно утицало. Када се каже дуже мисли се не само да је средња дневна температура изнад просека него да почне и процес загревања земљишта. Практично, све док се не загреје земљиште не крећу сокови – истиче Јоцковић.
Редовно обилазите парцеле
С обзиром да је било и топлих дана имамо спорадичних парцела са појавом болести тако да ће адекватна и благовремена примена и заштита од болести у наредном периоду добро доћи. Предстојећем периоду прихране пшенице, односно озимих стрних жита, потребно је посветити пажњу. Прихрана зависи од више фактора тако да пољопривредници треба да се посаветују са стручњацима. Не прихрањују се све сорте на исти начин ни са истом количином ђубрива ни у исто време. Усеви посејани раније прихрањују се раније, а они каснији касније. Количина треба да буде одређена на основу агрохемијске анализе земљишта и врста ђубрива. Доза, односно време прихране би требало да буде два пута. Уколико временски услови дозволе то би отприлике било негде у фебруару месецу а касније, за једно месец дана, била би корективна прихрана све на основу изгледа парцеле од кондиционог стања усева, времена сетве. То су најбитнији фактори који одређују време, количину, норму прихране - истичу у ПССС Шабац.
О. Г.
Најновији број
25. април 2024.
