УСВОЈЕН ЗАКОН О СПОРТУ
Нови Закон о спорту
Скупштина Републике Србије усвојила је 4. фебруара нови Закон о спорту. Овим правним актом престао је да важи Закон из 2011. године. У ресорном министарству истичу да је циљ учинити спорт доступним свима, као и да се пружи подршка и заштита свим, а посебно најмлађим спортистима
Новим Законом о спорту дефинисано је да уговор професионалног спортисте и спортске организације којој припада, може бити потписан најдуже на период од пет година, у форми уговора о раду на одређено време, а правно важење стиче тек овером у суду. Акт обавезује клуб (организацију) да професионалном спортисту уплаћује одговарајуће порезе и доприносе спортисти, предвиђене Законом о раду и другим законима који уређују ову област. Порези и доприноси морају се уплаћивати и на зараде у виду премија, посебних накнада за коришћење лика спортисте, трошкове смештаја и исхране. Уколико је спортиста закључио уговор са клубом ван свог места пребивалишта, а уз то му је обезбеђен бесплатан смештај, такви трошкови нису део зараде која је опорезована.
Што се малолетних спортиста тиче, Закон дозвољава склапање уговора између организације и спортисте, али је неопходно да сагласност дају оба родитеља или старатеља. Уговор о стипендирању може бити закључен најдуже до пунолетства спортисте. Ипак, предуслов важења уговора, било да је реч о уговору са професионалним спортистом или малолетним лицем, представља обавезан и бесплатан лекарски преглед надлежне здравствене установе, чији трошкови морају бити обухваћени обавезним здравственим осигурањем. Спортиста под уговором мора бити осигуран од несрећног случаја током бављења спортом, а осигурана сума не сме бити нижа од 10.000 евра у случају смрти спортисте или спортског стручњака, 20.000 евра у случају трајног губитка радне способности, односно 5.000 евра, у случају привременог онеспособљавања.
Делимично су дефинисани и износи чланараина за децу. Чланом 40, предвиђено је да она не сме бити већа од десетог дела просечне годишње зараде у Србији, за претходну годину. Ипак, Законом није дефинисано да ли је реч о бруто или нето заради, те се ствара разлика виша од 1.500 динара. Уколико је репер нето зарада, највиша месечна чланарина може бити 4.444 динара, док просек бруто плате дозвољава издвајање од 6.115 динара. Плаћање чланарине онемогућава клуб да захтева накнаду трошкова обуке играча, у случају преласка у други клуб пре пунолетства.
Одласци малолетних спортиста у друге државе и градове, ван места пребивалишта, нису дозвољени, али се могу реализовати у посебним случајевима утврђених правилима међународног/националног спортског савеза. Од овог правила изузимају се одласци који нису повезани са спортом, попут преласка у други град или државу због школовања.
Аутономна покрајина и јединице локалне самоуправе доносе посебне правилнике о финансирању спортских клубова и појединаца, али је законско ограничење да један чинилац (организација/клуб) не сме добити више од 20 % укупних средстава предвиђених за спорт. Конкретно, буџетом града Шапца, за спорт је издвојено 162 милиона 869 динара, те је највиши износ који један клуб/организација може добити, на основу овог правила 8.143.450 динара, с тим да се трошкови програма којима се задовољавају потребе и интереси грађана у јединици локалне самоуправе морају односити, по правилу, најмање 15% на активности повезане са спортом деце.
Школама и високошколским установама дозвољено је формирање спортских секција као облике ваннаставне активности, али оне морају бити бесплатне и потребе ових секција, у смислу коришћења сала и простора за тренинг имају приоритет у односу на потребе лица ван установа. Као и за бављење спортом, учешће у наставним и ваннаставним активностима подразумева лекарску потврду о здравственој способности.. Потврда се обезбеђује кроз обавезан систематски преглед.
Уколико аутономна покрајина или локална самоуправа жели да промени намену спортског објекта или исти сруши због изграње другог, неопходна је дозвола Министарства, али и испуњавање предуслова економских и спортских предуслова, таксативно наведених у члану 154.
Врхунски спортисти имају право на посебне услове приликом уписа више школе и факултета, као и праћења наставе и полагања испита, односно колоквијума, што им обезбеђује факултет или школа коју су уписали.
Иако је било говора да би нови Закон могао да се позабави и питањем приватизације у спорту, што многи видео као излаз из бројних проблема, овај процес се помиње само као питање које ће бити регулисано посебним законом. До његовог доношења имовина и капитал у спорту су у друштвеној и јавној својини.
Стратегија развоја спорта у Републици Србији доноси се на период од десет година, а њеним ступањем на снагу, почиње једногодишњи рок током кога локалне самоуправе морају донети Стратегију за своју територију. Национална стратегија би требало да буде усвојена, превиђа Закон, до 2018. године.
Што се малолетних спортиста тиче, Закон дозвољава склапање уговора између организације и спортисте, али је неопходно да сагласност дају оба родитеља или старатеља. Уговор о стипендирању може бити закључен најдуже до пунолетства спортисте. Ипак, предуслов важења уговора, било да је реч о уговору са професионалним спортистом или малолетним лицем, представља обавезан и бесплатан лекарски преглед надлежне здравствене установе, чији трошкови морају бити обухваћени обавезним здравственим осигурањем. Спортиста под уговором мора бити осигуран од несрећног случаја током бављења спортом, а осигурана сума не сме бити нижа од 10.000 евра у случају смрти спортисте или спортског стручњака, 20.000 евра у случају трајног губитка радне способности, односно 5.000 евра, у случају привременог онеспособљавања.
Делимично су дефинисани и износи чланараина за децу. Чланом 40, предвиђено је да она не сме бити већа од десетог дела просечне годишње зараде у Србији, за претходну годину. Ипак, Законом није дефинисано да ли је реч о бруто или нето заради, те се ствара разлика виша од 1.500 динара. Уколико је репер нето зарада, највиша месечна чланарина може бити 4.444 динара, док просек бруто плате дозвољава издвајање од 6.115 динара. Плаћање чланарине онемогућава клуб да захтева накнаду трошкова обуке играча, у случају преласка у други клуб пре пунолетства.
Одласци малолетних спортиста у друге државе и градове, ван места пребивалишта, нису дозвољени, али се могу реализовати у посебним случајевима утврђених правилима међународног/националног спортског савеза. Од овог правила изузимају се одласци који нису повезани са спортом, попут преласка у други град или државу због школовања.
Аутономна покрајина и јединице локалне самоуправе доносе посебне правилнике о финансирању спортских клубова и појединаца, али је законско ограничење да један чинилац (организација/клуб) не сме добити више од 20 % укупних средстава предвиђених за спорт. Конкретно, буџетом града Шапца, за спорт је издвојено 162 милиона 869 динара, те је највиши износ који један клуб/организација може добити, на основу овог правила 8.143.450 динара, с тим да се трошкови програма којима се задовољавају потребе и интереси грађана у јединици локалне самоуправе морају односити, по правилу, најмање 15% на активности повезане са спортом деце.
Школама и високошколским установама дозвољено је формирање спортских секција као облике ваннаставне активности, али оне морају бити бесплатне и потребе ових секција, у смислу коришћења сала и простора за тренинг имају приоритет у односу на потребе лица ван установа. Као и за бављење спортом, учешће у наставним и ваннаставним активностима подразумева лекарску потврду о здравственој способности.. Потврда се обезбеђује кроз обавезан систематски преглед.
Уколико аутономна покрајина или локална самоуправа жели да промени намену спортског објекта или исти сруши због изграње другог, неопходна је дозвола Министарства, али и испуњавање предуслова економских и спортских предуслова, таксативно наведених у члану 154.
Врхунски спортисти имају право на посебне услове приликом уписа више школе и факултета, као и праћења наставе и полагања испита, односно колоквијума, што им обезбеђује факултет или школа коју су уписали.
Иако је било говора да би нови Закон могао да се позабави и питањем приватизације у спорту, што многи видео као излаз из бројних проблема, овај процес се помиње само као питање које ће бити регулисано посебним законом. До његовог доношења имовина и капитал у спорту су у друштвеној и јавној својини.
Стратегија развоја спорта у Републици Србији доноси се на период од десет година, а њеним ступањем на снагу, почиње једногодишњи рок током кога локалне самоуправе морају донети Стратегију за своју територију. Национална стратегија би требало да буде усвојена, превиђа Закон, до 2018. године.
Д . Благојевић
Најновији број
25. април 2024.
