ПРЕДАВАЊЕ У НАРОДНОМ МУЗЕЈУ
СВЕТА МЕСТА И ОБРЕДНИ ПРЕДМЕТИ У СИНАГОГИ
У оквиру радионице „У сусрет Музеју шабачких Јевреја“, протеклог петка је одржано предавање о сакралном простору синагоге и обредним предметима у јеврејском богослужењу. Говорио је Вук Даутовић, историчар уметности, који се бави истраживањем јеврејске културне историје, један од предавача радионице „Јеврејска уметност и традиција“ на Филозофском факултету.
- Стари Завет, прецизније, Мојсијево Петокњижје, или, Тора, представља исповедање јеврејске вере и идентитета. Најважније место у синагоги је Арон ХаКодеш, светиња над светињама, орман или мања просторија ( у већим синагогама) у ком се чува Тора. С обзиром да се хришћанска традиција надовезује на старозаветну, ово место је еквивалент олтару у православној цркви, с тим што постоји разлика у обреду. Тора је написана мастилом на пергаменту, који је умотан у ролну и не сме се додиривати рукама, него посебним показивачима за читање. Ти свици имају највећи култни значај код Јевреја. Као што постоји посебан начин украшавања најсветијих предмета у православним црквама, као што су иконе и путири за евхаристију, тако се украшавају Торе. Свици се покривају одређеним тканинама, стављају се штитови који се израђују од сребра, круна са звонима на врху, а ручке од сребра којима се држи, нарочито се украшавају, рекао је Даутовић.
Указујући на паралеле између православног и јеврејског литургијског циклуса, предавач је истакао да се оба одвијају по празничном кључу, који представља сећање на Христово страдање и васкрсење у хришћанству, а у јудаизму, на старозаветне догађаје који су описани у Петокњижју. Место на које се Тора износи и са ког се чита, централно место јеврејског богослужења, зове се Тема или Бима, што би у поређењу са хришћанским храмом био амвон, одакле се чита јеванђеље.
- Сам концепт литургијске меморије који је присутан у Старом завету, у хришћанству се сасвим логично понавља. Идеја је да се верници сете свих важних етапа у њиховој прошлости и да их испоштују у току године. Обе религије се чврсто темеље у ономе што је есхатолошка нада, код хришћана очекивање Другог Христовог доласка, а код Јевреја доласка Месије и концепт васкрсења, крај овакве историје која постоји и почетка нове у којој ће се формирати Нови Јерусалим. Обе религије очекују есхатон, крај времена.
Треће важно место у синагоги су столице на којима се верници моле. Оно што је специфично за јудаизам је да постоји индивидуалност у молитви, сви се моле за себе, али у исто време. Да би се обавило богослужење, потребно је да молитви присуствује најмање десет пунолетних особа.
Већина синагога на простору Балкана, доживела је пљачке и пустошења, што је довело до брисања памћења. Услед уништавања аутентичности простора, није могуће формирати прецизну слику о њиховом изгледу. С обзиром да су синагоге уобличене према укусу епохе у којој су настале, постоји и велика разноликост синагогалних зграда, а један тип је била градска кућа, каква постоји у Шапцу.
- Синагога у Шапцу је веома светао и функционалан простор. Најбоље је реконструисати је тако што ће се означити централна места, пре свега Арон ХаКодеш у ком би требало поставити Тору. Важно је да, у музејском простору који је предвиђен, постоји могућност и за молитву, кад се за то укаже потреба.
- Стари Завет, прецизније, Мојсијево Петокњижје, или, Тора, представља исповедање јеврејске вере и идентитета. Најважније место у синагоги је Арон ХаКодеш, светиња над светињама, орман или мања просторија ( у већим синагогама) у ком се чува Тора. С обзиром да се хришћанска традиција надовезује на старозаветну, ово место је еквивалент олтару у православној цркви, с тим што постоји разлика у обреду. Тора је написана мастилом на пергаменту, који је умотан у ролну и не сме се додиривати рукама, него посебним показивачима за читање. Ти свици имају највећи култни значај код Јевреја. Као што постоји посебан начин украшавања најсветијих предмета у православним црквама, као што су иконе и путири за евхаристију, тако се украшавају Торе. Свици се покривају одређеним тканинама, стављају се штитови који се израђују од сребра, круна са звонима на врху, а ручке од сребра којима се држи, нарочито се украшавају, рекао је Даутовић.
Указујући на паралеле између православног и јеврејског литургијског циклуса, предавач је истакао да се оба одвијају по празничном кључу, који представља сећање на Христово страдање и васкрсење у хришћанству, а у јудаизму, на старозаветне догађаје који су описани у Петокњижју. Место на које се Тора износи и са ког се чита, централно место јеврејског богослужења, зове се Тема или Бима, што би у поређењу са хришћанским храмом био амвон, одакле се чита јеванђеље.
- Сам концепт литургијске меморије који је присутан у Старом завету, у хришћанству се сасвим логично понавља. Идеја је да се верници сете свих важних етапа у њиховој прошлости и да их испоштују у току године. Обе религије се чврсто темеље у ономе што је есхатолошка нада, код хришћана очекивање Другог Христовог доласка, а код Јевреја доласка Месије и концепт васкрсења, крај овакве историје која постоји и почетка нове у којој ће се формирати Нови Јерусалим. Обе религије очекују есхатон, крај времена.
Треће важно место у синагоги су столице на којима се верници моле. Оно што је специфично за јудаизам је да постоји индивидуалност у молитви, сви се моле за себе, али у исто време. Да би се обавило богослужење, потребно је да молитви присуствује најмање десет пунолетних особа.
Већина синагога на простору Балкана, доживела је пљачке и пустошења, што је довело до брисања памћења. Услед уништавања аутентичности простора, није могуће формирати прецизну слику о њиховом изгледу. С обзиром да су синагоге уобличене према укусу епохе у којој су настале, постоји и велика разноликост синагогалних зграда, а један тип је била градска кућа, каква постоји у Шапцу.
- Синагога у Шапцу је веома светао и функционалан простор. Најбоље је реконструисати је тако што ће се означити централна места, пре свега Арон ХаКодеш у ком би требало поставити Тору. Важно је да, у музејском простору који је предвиђен, постоји могућност и за молитву, кад се за то укаже потреба.
М.Ф.
Најновији број
25. април 2024.
