ВАПАЈ ЗА ВЕЋУ ПОМОЋ

Од социјалне помоћи, богатинског Центра за социјални рад у висини 6.700 динара, коју добијају у две рате мајка Десанка и син Зоран Ђонлић из Богатића не могу да живе. Ситуација се драстично погоршала када је Зоранова мајка пала и сломила кук. Зоран је од малена, пао у постељу. Отац му је умро када је имао три године. Сада и буквално нема ко да их послужи оним основним животним потребама.
- Ја помажем колико могу али верујте да је ситуација критична. Посебно сам разочаран што је психолог Фонда за здравствено осигурање одбио наш захтев за туђу негу и помоћ, као неоснован, констатујући само телесно оштећење од 70 одсто чиме и издвајање у новцу није на нивоу потребног, каже зет Раде Бутрић из Метковића, коме су Ђонлићи пали на терет.
Заједно су упутили жалбу Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања од кога се дуго чека одговор, а укупно стање погоршава. У Центру за социјални рад у Богатићу, свесни су ситуације али тврде да су само извршни орган надлежне комисије, првостепене у Шапцу и другостепене у Београду. Ђонлићима остаје само да чекају одговор из Министарства који дуго траје али једина погодност је што могу да траже ретроактивно исплату средстава опет у зависности од одлуке надлежне лекарске комисије.