Четири и по деценије МеЂународног дана Рома
Људи смо као и ви
Године 1960. у Паризу је основана Светска циганска заједница, а коју је након пет година рада, 1965. године распустила француска влада. Из поменуте Заједнице настао је Међународни цигански комитет (Цомите Интернационал Тзигане), који је својим активностима деловао на превазилажење постојећих баријера међу самим Ромима, које су настале по разним националним и верским установама. Овај комитет је успоставио сарадњу са ромским организацијама у другим земљама као што су Цигански савет у Великој Британији и Нордијски ромски савет у светској. Ови савети су основани 1966. и 1973. године.
Већ Ј971. године комитет је преименован у Комитета Луминиако Романа односно Цомите Интрнационал Ром (ЦИР) и почео је са издавањем часописа и већ исте године формално је иницирао и организовао Први светски конгрес Рома. ЦИР је све до 1972. године обједињавао 23 Међународне организације из 21 земље укључујући Канаду и Аустралију.
Први светски конгрес Рома одржан је од 6. до 8. априла 1971. године у Челсфилду недалеко од Лондона и то је била прва Међународна ромска организација и први Међународни сусрет Рома, и сматра се да је то почетак координисаних напора на унапређење права и интереса Рома на међународном плану.
Задатак Конгреса је био да се усвоји стратегија организоване борбе за властита права и одржан је под геслом „Стоп расизму, дискриминацији и прогонима“. Првом Конгресу присуствовали су представници Рома из 14 земаља и за првог председника је изабран Слободан Берберски, Ром пореклом из Зрењанина. Том приликом је усвојена одлука да се погрдни назив Цигани замени речју Ром, што значи човек и то је и данас званични етнички назив. Такође, успостављена је сарадња са Уједињеним нацијама тачније са УНЕСЦО, те ромска химна и застава као симболи међународног ромског покрета. Застава је плаво-зелене боје и симболизује небо и земљу, а црвени точак у средини је симбол хиндуизма и означава срећу. Химна је култна песма, „Ђелем, Ђелем“ (отишао сам), и то је химна свих Рома света. Одлуком Склупштине Уједињених Нација, 8. април је проглашен Међународним даном Рома, којим се обележава годишњица Првог међународног конгреса Рома. На овај дан се подсећа на почетак међународне сарадње и добио је социо-политичку димензију, јер се оживљавају сећања на социјално порекло, језик, културу и очување индетитета. Комисија УН за људска права у Женеви 1977. године је донела резолуцију по којој су Роми индијска историјска, културна и језичка заједница и сходно томе уживају права и заштиту које су утврђене у документима Уједињених Нација. (Индира Ганди, Премијерка Индије признала је Роме за свој народ). Од тада, Међународна организација Рома почела је да се обраћа УН и њеним органима, захтевајући да постане чланица Међународне заједнице и тражи заштиту од дискриминације у свим земљама у којима Роми живе. Такође, да као припадници своје етничке, културне, језичке и социјалне заједнице имају право на свој национални и културни индетитет, равноправни третман у економском предузетништву и као политички ангажман.
Треба посебно истаћи да су Роми дали известан допринос Европској политици, њеној култури и уметности и њеној литератури. Никола Кубичек, Ром пореклом из Чешке био је председник Бразила, Алфред Зиновец, после смрти Бруна Крајског постао је канцелар Аустрије, Џон Бањан је ушао у историју литературе Енглеске, Антонио Маћадо је славни песник Шпаније, из које потиче Пабло Пикасо, Јон Будај Деленау, кога Румуни славе као свога Хомера. Члан Српске академије наука и уметности сликар Мића Поповић ромског је порекла, а Ром , Александар Ацовић је оснивач Трећег програма Радио Београда. Врло угледан преводилац и новинар Слободан Глумац и професор Филозофског факултета Миладин Животић, били су такође Роми.
Ту су , затим, поједини истакнути режисери и глумци као што су Чарли Чаплин, Јул Бринер, Ава Гарднер, Марина Влади, Антонио Бандерас, Рита Хејворт, сер Мајкл Кејн, Елвис Присли, те Федерико Гарсија Лорка славни шпански песник.
Већ Ј971. године комитет је преименован у Комитета Луминиако Романа односно Цомите Интрнационал Ром (ЦИР) и почео је са издавањем часописа и већ исте године формално је иницирао и организовао Први светски конгрес Рома. ЦИР је све до 1972. године обједињавао 23 Међународне организације из 21 земље укључујући Канаду и Аустралију.
Први светски конгрес Рома одржан је од 6. до 8. априла 1971. године у Челсфилду недалеко од Лондона и то је била прва Међународна ромска организација и први Међународни сусрет Рома, и сматра се да је то почетак координисаних напора на унапређење права и интереса Рома на међународном плану.
Задатак Конгреса је био да се усвоји стратегија организоване борбе за властита права и одржан је под геслом „Стоп расизму, дискриминацији и прогонима“. Првом Конгресу присуствовали су представници Рома из 14 земаља и за првог председника је изабран Слободан Берберски, Ром пореклом из Зрењанина. Том приликом је усвојена одлука да се погрдни назив Цигани замени речју Ром, што значи човек и то је и данас званични етнички назив. Такође, успостављена је сарадња са Уједињеним нацијама тачније са УНЕСЦО, те ромска химна и застава као симболи међународног ромског покрета. Застава је плаво-зелене боје и симболизује небо и земљу, а црвени точак у средини је симбол хиндуизма и означава срећу. Химна је култна песма, „Ђелем, Ђелем“ (отишао сам), и то је химна свих Рома света. Одлуком Склупштине Уједињених Нација, 8. април је проглашен Међународним даном Рома, којим се обележава годишњица Првог међународног конгреса Рома. На овај дан се подсећа на почетак међународне сарадње и добио је социо-политичку димензију, јер се оживљавају сећања на социјално порекло, језик, културу и очување индетитета. Комисија УН за људска права у Женеви 1977. године је донела резолуцију по којој су Роми индијска историјска, културна и језичка заједница и сходно томе уживају права и заштиту које су утврђене у документима Уједињених Нација. (Индира Ганди, Премијерка Индије признала је Роме за свој народ). Од тада, Међународна организација Рома почела је да се обраћа УН и њеним органима, захтевајући да постане чланица Међународне заједнице и тражи заштиту од дискриминације у свим земљама у којима Роми живе. Такође, да као припадници своје етничке, културне, језичке и социјалне заједнице имају право на свој национални и културни индетитет, равноправни третман у економском предузетништву и као политички ангажман.
Треба посебно истаћи да су Роми дали известан допринос Европској политици, њеној култури и уметности и њеној литератури. Никола Кубичек, Ром пореклом из Чешке био је председник Бразила, Алфред Зиновец, после смрти Бруна Крајског постао је канцелар Аустрије, Џон Бањан је ушао у историју литературе Енглеске, Антонио Маћадо је славни песник Шпаније, из које потиче Пабло Пикасо, Јон Будај Деленау, кога Румуни славе као свога Хомера. Члан Српске академије наука и уметности сликар Мића Поповић ромског је порекла, а Ром , Александар Ацовић је оснивач Трећег програма Радио Београда. Врло угледан преводилац и новинар Слободан Глумац и професор Филозофског факултета Миладин Животић, били су такође Роми.
Ту су , затим, поједини истакнути режисери и глумци као што су Чарли Чаплин, Јул Бринер, Ава Гарднер, Марина Влади, Антонио Бандерас, Рита Хејворт, сер Мајкл Кејн, Елвис Присли, те Федерико Гарсија Лорка славни шпански песник.
Најновији број
25. април 2024.
